Обесправљеним радницима треба више од психолога

Пројекат се бави пружањем бесплатне психолошке помоћи члановима овог синдиката, кроз онлајн психолошко саветовање, путем е-маила.

Радницима се како кажу у Савезу, нуди помоћ да јасније сагледају свој проблем, побољшају квалитет свакодневног живота, развију способности за превазилажење тешкоћа на послу, развију своје потенцијале, способности и креативност и стекну неопходно самопоуздање. На овакав потез синдикат се одлучио због чињенице да су запослени данас под великим изазовима.

Суочени са значајним променама на тржишту рада које доводе до гушења великог броја радних места и додатног смањења радничких права, они су изложени свакодневном притиску, образлаже SSSS овај пилот пројекат, и све већим захтевима радне околине. Уз мобинг, који је, неретко, присутан у бројним фирмама, радници постају савремени робови, дигитални надничари неолибералног капитала, чија експлоатација више не прави границе између пословног и приватног живота запосленог.

Социолог др Нада Новаковић, научни сарадник Института друштвених наука у Београду, објашњава за “Дневник” са су синдикати запоставили своју основну улогу, а то је боље радно и социјално законодавство за раднике, борбу за стварање нових радних места, већу запосленост, раст зарада...

- То је темељ и квалитетнијег живота радника. Они нису адекватно решили проблем на нижем нивоу индустријског развоја, а таква је Србија, па је мало вероватно да су способни да се носе са сложеним проблемима запослених у 4.0 индустријској револуцији. Синдикати су у prеthodnih 25 година често били наклоњени интересима и акцијама државе и капиталиста, а врло ретко су одбранили аутентичне интересе запослених радника- каже Нада Новаковић.- Доказ за то су стварни учинци деловања “социјалних партнера” у Србији, односно усвојено флексибилно радно законодавство које укида достигнуте стандарде и социо-економска права из рада пре транзиције и права која постоје у најразвијенијим чланицама ЕУ. Време је “прегазило” овакве синдикате, а остаје нам да чекамо стварање нових, способних да бране виталне интересе и социо-економска права радника.

Наша саговорница истиче да су радницима најважнија економска и социјална права, међу којима се издваја право на рад, јасно дефинисано радно време, добри и безбедни услови рада...

- То су основни задаци. Ако их ваљано не испуњава синдикат губи и смисао свог постојања. Никаква “психолошка помоћ” синдикалним лидерима, чланству и осталим радницима не може да спаси од даљег пропадања. Она је важна да ублажи невоље појединих радника, али није никакво трајно решење. То је још једна илузија која се од стране синдиката нуди осиромашеним и обесправљеним радницима Србије, чијим невољама су, поред државе и капиталиста, и сами синдикати значајно допринели – тврди Нада Новаковић.

Кампања која полази од радника као појединца, који се он-лине обраћа психологу, је сасвим у духу неолибералног капитализма, оцењује Нада Новаковић, јер је тамо признато постојање само појединца, а не и ширих група и колективитета и њихових права.

- Појединац је одговоран за себе и своју породицу, а не држава и јавне службе. Јавне службе немају сврху постојања, чиме се урушава не само положај запослених у њима већ и квалитет живота осталих грађана. - Неке од озбиљних друштвених последица тог процеса су масовна незапосленост, сиромаштво, несигурност запослења, пада најамнина, а раст профита, повратак старих и појава нових физичких и менталних болести... Пружање помоћи угроженим појединцима, па макар то било у предузећу, “психолошком помоћи” је непримерено, недовољно за решавање главних узрока тога и санирање бројних последица по појединца и његову породицу. То му дође као кап воде за гашење великог пожара.

Синдикати по правилу, наглашава наша саговорница, нису задужени да воде бригу о породичном животу радника, али јесу да бране њихова индивидуална и колективна права из радног односа.

- Они су својом стратегијом деловања током транзиције и практичним акцијама поводом измена Закона о раду, пензијском систему, запошљавању, себе компромитовали и додатно маргинализовали. Изгубили су чланство, утицај и углед, јер нису обављали своју основу функцију. Зато беже у скоро маргиналне кампање и теме, међу којима је и ова о којој говоримо. Нико не спори потребу радника да стекне и усаврши наведене способности и побољша квалитет свог живота. Само је проблем у томе ко ту помоћ нуди, у каквим условима и са чиме. Да је синдикат био био успешнији у заштити радничких интереса и одбрани постојећих радних места они не би били “неоснажени” - објашњава Нада Новаковић.

На крају, додаје наша саговорница, чак и да се пође од претпоставке да ће ова кампања синдиката бити масовна и  плодоносна  поставља се и једно узгредно питање: колико то синдикат треба да запосли или плати психолога да помогне запосленим и масовно отпуштеним радницима у Србији?

- Да је синдикат, а то му јесте задатак и обавеза,  био успешнији у заштити њихових интереса и одбрани постојећих радних места, па им псилошко оснаживање не би било ни потребно.  Такође, чудно је да се синдикат обраћа радницима, а ниједном није поменуо допринос постојећој ситуацији домаћих и страних капиталиста, или државе као највећег послодавца и најјачег законодавца – закључује Нада Новаковић.

Љубинка Малешевић