окоТВоко: Референдумом против приручног мобилијара

Јер, плаћање намета за услуге јавног сервиса многи доживљавају као упеглану хајдучију буџетских сисара, с посебним освртом на плате несразмерне квалитету и обиму приказаног. И тако је свуда, не само у Србији, показују вести из скоро комшијске нам Швајцарске. Они су, наиме, после политичког притиска деснице, одлучили да на референдуму покажу своје мишљење о оправданости финансирања јавних телевизијских и радио програма. Предлог да се укине обавезна претплата за јавни сервис одбачен је, а Јавни сервис Швајцарске похвалио се чињеницом да је минимални број швајцарских кантона или регија на референдуму гласао за укидање претплате. Њихова месечна претплата, иначе, износи око 33 евра месечно, што не представља велико захватање у иначе дубок швајцарски џеп, и предлози за њено укидање имали су више политичку од практичне ноте.

Емитери широм Еропе, после овог исказивања друштвене свести и савести, коначно могу да одахну. То је јасан сигнал осталим земљама да нека врста јавног сервиса треба да постоји, барем у савременим европским друштвима.

Како ствари код нас стоје? Као прво, тешко да ћемо имати новца за такву врсту финансијске екскурзије, иако нам разне врсте изјањшавања по принципу “јелда да је лепо кад је напољу сунце” нису нимало стране. Ипак, просечном гласачу, уморном од рада за цркавицу, растезања шлајпика и затезања каиша, тешко пада да за узалудну работу као што је “треба ли нам јавни сервис и зашто је одговор потврдан” потроши тешко зарађен слободан дан.

Зато наши ТВ посленици могу да одахну. Фотеље, столице, дивани и приручни мобилијар за великане платног списка и скоро волонтерску боранију, остаће дупке пуни и у наредном, дужем периоду. С друге стране, соломонско решење у виду симболичне претплате од стотину педесет динара, уз ментално маргинализовање чињенице да се РТС и даље финансира из републичког буџета, унело је ред на потражној страни књиге биланса Јавног сервиса Србије. То су, срећом, осетили и гледаоци – у последње време појачан је филмски, серијски, спортски, па чак и дечији програм. Да ли увек и на срећан начин, судиће јавност.

За сада, сто и кусур динара за приказивање нових епизода “Војне академије”, “Немањића”, Евросонга, СП у атлетици и Зимских олимпијских игара, макар и у крњем облику, чини се сасвим задовољавајућом сумом, а извештаје са седница на којима се одобрава буџет за наредну фискалну годину ионако нико не слуша.

Додуше, не би било лоше кад би челници РТС-а послушали апеле грађана и у основну понуду увели пакет који сада с тешком муком продају МТС-овим ИПТВ претплатницима. И гледалачка боранија заслужила је канале попут “Трезора”, РТС Кола, РТС Музике, РТС Драме поготово.

А кад смо већ код драме, не би било лоше и да коначно пошаљу решења на силне захтеве за ослобађање од претплате за кориснике који у викенд и кућама које не користе немају телевизоре. Чисто да се грађани не ускописте и организују референдумчић. Швајцарцима у инат.

Ивана Вујанов