Бибићева кућа сведочи о имућном грађанству

Кућа је у центру села, на углу улица Боре Микина и Максима Горког, у близини пространог парка са тргом, који је добио име по Павлу Бибићу, најзначајнијем члану породице Бибић. Својим положајем, архитектуром и историјским значајем, Бибићева кућа, која је подигнута 1896. године, заузима посебно место у урбанистичко - амбијенталној целини Меленаца.

„Ова грађевина представља пример богатије грађанске куће подигнуте крајем 19. века у Меленцима. Просторна организација, техничка опремљеност и примењени материјали у ентеријеру, који су у већој мери очувани до данас, сведоче о потребама и начину становања имућнијег грађанског слоја становника Меленаца с краја 19. и почетка 20. Века“, објашњава историчарка уметности Весна Мајсторовић, из зрењанинског Завода за заштиту споменика културе.

Бибићева кућа, од када је саграђена па до данас, није дограђивана и преправљана, тако да је њен основни просторни склоп остао сачуван као и карактеристике стила у којем је грађена. Од када је саграђена па све до средине 20. века, кућа је имала стамбену намену и у њој су живели наследници Паје Бибића, племића од Јенопоља, сина Николе Бибића, оснивача многих културних и општекорисних друштава. После тога прелази у друштвену својину, када јој се мења и намена.

Иако се кућа користила као забавиште, дом пензионера и место окупљања чланова разних удружења, што је и данас случај, она није изгубила своју историјско-архитектонску вредност.

„Унутрашњост Бибићеве куће је, и поред данашњег запуштеног изгледа, репрезентативна, опремљена свим потребним стварима примењене и декоративне уметности које су сведочиле о луксузном и удобном начину живота у њој. У ентеријеру су остале сачуване каљева и једна зидана пећ, док су остале пећи које су загревале и друге салонске просторије, нестале. По зидовима салона сачувани су остаци декоративних тапета а подови су патосани паркетом и бродским подом. Столарија у кући је такође сачувала аутентичан изглед“, наглашава Мајсторовић.

Имање око куће је било знатно веће али се након Другог светског рата испарцелисало на више делова. Заједно са кућом саграђене су и помоћне просторије у дворишту али су после Другог светског рата порушене, да би се на њиховом месту саградило забавиште.

Ж. Балабан