Банаћани писали председнику Либана: Не убијајте наше роде

О привржености Банаћана тим птицама, говори и чињеница да су представници Удружења "Тарашке роде", након што им је прекардашило да стрепе за безбедност својих пернатих сталних гостију, писали лично председнику Либана Мишелу Ауну, замоливши га да тамошње власти почну са поштовањем забране лова птица током миграције птица селица.



"Прво смо подржали иницијативу колега из Хрватске, групе "СОС Тесла - Заштитимо беле роде" и Удружења "БИОМ", који су написали писмо које је подржано од 52 организације из 28 држава. Затим смо руководству Либана послали и писмо-молбу нашег удружења и тизер филма о нашем селу и нашим родама, који приказује посебну везу између људи и тих дивних птица", казала је у изјави Танјугу председница Удружења "Тарашке роде" Александра Маровац Цуцић.



У тој земљи на Блиском истоку криволов није неуобичајена појава, а из тарашког удружења износе податке да се на небу изнад Либана годишње убије готово 2,6 милиона птица, међу којима је велики број белих рода. Оне се тамо лове из забаве и део су трофејног лова.



Према подацима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, у нашој земљи сваке године борави око 1.500 парова белих рода, а чак 600 парова бира Банат као своју омиљену летњу дестинацију. 



Роде радо бораве у непосредној близини човека, па се тако само у Тарашу гнезди преко 30 парова те јединке. Како беле роде воле мочварна станишта, степе, ливаде и пољопривредна подручја, Тараш је управо идеално место за њихов боравак, појашњава за Танјуг Сандра Јовановић из тог друштва.



Како наводи, то банатско место је идеално за роде и због виског дрвећа, јер те птице, током сезоне парења, траже подручја са одговарајућим структурама на којима могу да се гнезде, а то су кровови, гомиле сена и сламе, димњаци, електирчни стубови и својеврсне платформе, које су Тарашани одавно изградили за своје летеће љубимце.



Околину Тараша карактеришу плавна подручја, њиве, ливаде и пашњаци на којима роде лако могу доћи до хране. У самом селу налазе се дрвени стубови, бандере на којима могу да свију своја гнезда, која могу бити и преко једног метра у пречнику, а житељи тог села на крововима својих кућа увек радо примају веснике пролећа. 



Управо у сусрет новом пролећу и новом доласку рода, у Тарашу се организује по четрвти пут "Дочек рода". Идеја је да се деци школског узраста организују предавања, радионице, пројекције филмова и представе у вези са родама и заштитом животне средине. 



Поред програма за децу, планирано је да се поставе три платформе за гнезда, да се обележе гнезда, именују роде, доделе захвалнице заслужним мештанима који се труде да родама обезбеде што боље услове, а биће организована и изложба слика. 



Та манифестација ће се ове године одржати 14. марта, а из удружења "Тарашке роде" наводе да се баш тада очекује да се прва рода врати у село.



"Prеthodnih пет година то је био један исти мужјак, којем смо дали симболично име Првоје. Надамо се да ће и ове године он стићи први на своје гнездо", казала је Маровац Цуцић.



У том селу надомак Тисе сваког јуна се организује манифестација "Дани тарашких рода", као и "Испраћај рода" који се обележава у августу, а у склопу сеоске славе. 



То место има највећу гнездећу колонију белих рода у Србији, а из "Тарашких рода" се надају да ће тако остати и у будућности. Они су сада посебно охрабрени јер су добили позитиван одговор из Либана, у коме им тамошње власти гарантују да је сезона лова завршена и да нико нема законску дозволу да убија роде или било које друге птице.



Роде у Тарашу су покренуле и очекивања локалног становништва, које се нада да би читава њихова повезаност са родама у комбинацији са развојом туристичке инфраструктуре, допинела развоју сеоског и еколошког туризма у том селу са тек нешто више од 1.000 становника, које је једно од најстаријих насељених места у Банату - настало почетку 13. века.



"Већ смо имали пар посета из иностранстава и туристи су били пуни позитивних утисака. Уживали су у једноставној и скромној банатској лепоти коју је красила љубазност и гостопримство домаћина", казала је за Танјуг Маровац Цуцић.



Проблем представља мањак смештајних капацитета, додаје председница Удружења "Тарашке роде", уз опаску да Тарашани морају на томе озбиљно да пораде, како би "Европско село рода" постала права сеоско-туристичка атракција.