Мигранти се из Хрватске у Србију враћају с повредама
БЕОГРАД: У прихватним центрима и центрима за азил у Србији смештено је око 4.000 миграната, а у Србији се у просеку задржавају девет месеци, што је дуже него раније, кажу у Комесаријату за избеглице и миграције и наводе да Хрватска и Мађарска често са својих граница враћају избеглице у Србију.
На тај проблем указују и поједине невладине организације из обе земље. Последњи, јавности познат, случај јесте протеривање са Хрватске границе осмочлане избегличке породице са шесторо деце, преноси РТС.
О безуспешном покушају преласка из Србије у Хрватску, избегличка породица обавестила је хрватску организацију "Аре you syrious".
Према наводима те организације породица са шесторо деце, од којих најмлађе има годину дана, затражила им је помоћ преко Фејсбука усред ноћи.
"Ми смо их упутили на УНХЦР у Хрватској. Нису добили никакву помоћ и провели су целу ноћ вани на хладноћи. Породица тврди да су покушали да затраже међународну заштиту Хрватској, али да им то није било омогућено од стране Хрватске полиције, него да су протерани, те да је један од полицајаца ударио мајку", наводи Тајана Тадић из Организације "Аре you syrious".
Прошле године забележено је око 760 случајева у којима је полиција из Хрватске враћала избеглице у Србију, податак је Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
"Некада их том приликом и претуку, одузму им мобилне телефоне, или их на неки начин понизе тако што им вичу увредљиве ствари, узму им само једну патику", наводи Јана Стојановић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
Да има оних који су из Хрватске враћени са повредама, потврђују и у Комесаријату за избеглице.
"Не само да нам враћају мигранте који су били регистровани у Србији, него се дешава да нам врате мигранте који никада нису регистровани нити су боравили у Србији, дешава се да ти мигранти у земље ЕУ уђу преко неких других земаља, преко Бугарске, Румуније, и буду враћени као да су били у Србији, то раде Хрватска и Мађарска", наводи Светлана Палић из Комесаријата за избеглице и миграције.
Није јасно шта се даље догађа са избеглицама које нам суседи врате или пребаце на нашу терирорију.
Док у Комесаријату уверавају да су врата прихватних центара отворена за све, у Центру за помоћ тражиоцима азила тврде да се често смештају породице, а да су врата прихватних центара затворена за самце.
"Малтене немају никакве шансе да поново уђу у азилни систем, тако да они онда тумарају, у неким напуштеним објектима бораве, у шумама", наводи Јана Стојановић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
Светлана Палић из Комесаријата за избеглице и миграције наводи да Комесаријат за избеглице и миграције има хуман приступ према мигрантима.
"Без обзира на то да ли су некада били у нашим центрима или нису, да ли имају ту неку потврду или не, Комесаријат за избеглице и миграције има један хуман приступ према мигрантима", истиче Палићева.