Невена Игњатовић понос српског алпског скијања

Србија за сада не може да се похвали неким вреднијим резултатима у зимским спортовима и нисмо имали прилику да се радујемо успесима наших спортиста. Али, некада смо имали...

У некадашњој Југославији и те како смо се радовали одличјима и то најпре алпских скијаша. Наравно, они су сви долазили из тадашње републике Словеније. Старије генерације памте изванредне резултате најбољег југословенског скијаша Бојана Крижаја, па Бориса Стрела, Рока Петровича и Јуре Франка. Побеђивали су у тракама Светског купа и освајали медаље на светским првенствима. Бојан Крижај је 1987. освојио Кристални глобус и био победник Светског купа у слалому. Сребром се окитио на Светском првенству 1982. у Шладмингу, такође у слалому. Забележио је осам победа у Светском купу.

Борис Стрел је први освојио медаљу на Светском првенству за Југославију и то у Шладмингу 1982. године, када се окитио бронзом у велеслалому. Прву победу у Светском купу забележио је годину дана раније у велеслалому, а 1977. је био европски јуниорски шампион у велеслалому. Рок Петрович је био јуниорски светски првак у слалому из Сестријереа 1983. године, у сезони 1985/86. остварио је пет победа у Светском купу, уз по једно друго и треће место. Постао је први Југословен који је освојио Светски куп. Јуре Франко био је јунак на ЗОИ у Сарајеву 1984. године. Освојио је и прву медаљу за Југославију на Зимским олимпијским играма и то сребро у велеслалому тада у Сарајеву.

Поред Невене боје Србије у Пјонгчангу ће бранити и скијаши Марко Вукићевић и Марко Стевовић, као и Дамир Растић у нордијском скијању.

„У име тима казаћу да ћемо као ратници дати све од себе и да ћемо се достојно борити за Србију. Мала смо, али одабрана екипа. Једва чекам да носим заставу, узбуђена сам што идемо у Кореју. Игре су круна сезоне, али веома битне и остале трке. Важно ми је да останем фокусирана на оно што ме чека у Пјонгчангу. Пошто су Игре посебне, често спортисти надмаше себе. Зна се да не побеђује увек најбољи, да понекад неко искочи из другог плана. Све је могуће“, рекла је пре неколико дана Игњатовићева и захвалила се ОКС и Министарству за омладину и спорт на помоћи.

Била је то сјајна генерација словеначког и југословенског скијања, али ипак је тада наша хероина била Матеја Свет. Освојила је срца свих Југословена. Још као девојчица ушла је у свет белих стаза. У Светском купу Матеја Свет је дебитовала у сезони 1983/84. када је имала само 15 година. Године 1984. постала је јуниорска светска првакиња у велеслалому, а са и даље само 15 година, дошла је до још једног невероватног подвига, представљала је Југославију на ЗОИ у Сарајеву. У трци светског купа у сезони 1985/86, Матеја Свет је остварила прву победу у каријери.

Била је то велеслаломска трка у Чехословачкој Јасни, а том победом је постала прва Југословенка која је победила у трци Светског купа. Исте сезоне забележила је још једну победу у Светском купу, овог пута је била најбоља у велеслаломској трци у канадском Бромонту. На Светском првенству у Кран-Монтани 1987. године Матеја је са непуних 19 година освојила три медаље: сребро у велеслалому и бронзане медаље у слалому и супервелеслалому, што јој је на крају године донело признање за спортисту године у Југославији. Следеће сезоне у Светском купу Матеја Свет осваја мали кристални глобус у велеслалому, а на Зимским олимпијским играма у Калгарију 1988. године освојила је сребро у слалому.

Успеси су се низали, па је на Светском првенству у Вејлу 1989. године Матеја Свет постала шампионка планете. На том такмичењу, Матеја је освојила и бронзу у велеслалому. А онда је, пре него што је достигла спортски врхунац 1990. године, са само 21 годином живота, одлучила да заврши скијашку каријеру. Много година касније она је у једном разговору са новинарима рекла да се из скијања повукла због сукоба са скијашким савезом, али и не само због тога, већ и да је имала утисак да је предуго у скијању и да је време за нове животне изазове.

Убрзо је дошло до распада Југославије, Словенија је наставила да ниже успехе у зимским спортовима, док прво СРЈ, па СЦГ и на крају Србија у њима није имала успеха. За разлику од Словеније, Србија је у зимске спортове мало улагала, а они су веома скупи. Није било више звучних имена, а онда је у први план избила алпска скијашица Јелена Лоловић. Није нас обрадовала одличјима са светских првенстава и олимпијских игара, те победама у Светском купу, али је у каријери освојила четири медаље на универзитетским играма.

У Инсбруку 2005. узела је чак три - злато у спусту, а сребра у велеслалому и супервелеслалому. Освојила је и бронзу у велеслалому у Тревизу 2003. Учествовала је на три олимпијаде (2002. у Солт Лејк Ситију, 2006. у Торину и 2010. у Ванкуверу) и сва три пута носила нашу заставу на отварању. За разлику од Словеније чија је хероина била Тина Мазе и Хрватске са легендарном Јаницом Костелић, Србија своју краљицу белог спорта тек очекује.

Можда је добије у Невени Игњатовић. Сада ће она као наша најуспешнија скијашица носити заставу на отварању ЗОИ у Пјонгчангу, које се одржавају од 9. до 25. фебруара. Ово ће јој бити треће ЗОИ после оних 2010. у Ванкуверу и 2014. у Сочију, где је носила заставу на затварању. После девет сезона у Светском купу, дебитовала је 2010, коначно је ове године заблистала. Први пут се нашла међу 10 најбољих и остварила резултат за памћење на Светском купу у швајцарском Ленцерхајду. Она је била најпре 24. у супервелеслалому, а потом трећа у слалому, што јој је донело фантастично шесто место у укупном пласману трке за алпску комбинацију.

Њено гесло је “уз рад је све могуће”. У скијању је више од 20 година, а слалом јој је омиљена дисциплина. Ту је, наравно, конкуренција и најјача. Одрасла је уз Јелену Лоловић, којој се прикључила 2008. Уследила је сарадња са Словенцима, па је направила велики корак напред. Прошле године је имала прилику да испроба стазе где ће се возити за време ЗОИ. Тада је освојила злато у слалом и бронзу у велеслалому. Медаљу и то златну има са Универзијаде у Трентину 2013. године. Четири пута је наступала на светским првенствима. На ЗОИ у Пјонгчангу ће се такмичити у слалому, велеслалому и суперкомбинацији.

Гордана Маленовић