Вујовић: 57 накнада за коришћење јавних добара - шест брисано

"Израда Нацрта закона о накнадама за коришћење јавних добара је била неопходна како бисмо раздвојили административне таксе и накнаде, а Министарство финансија се потрудило да све буде јасно и транспарентно и да електронским регистром уведемо ред", навео је Вујовић на округлом столу у Привредној комори Србије у оквиру јавне расправе о нацрту тог закона.



Циљ Министарства финансија је, како је нагласио, да имамо савремен закон, усклађен с критеријумима Европе, који се неће дуплирати са постојећим пореским инструментима. 



"Није идеја да он буде придодат на нешто што имамо, није идеја да се урушава основа бужетских прихода, већ да се тачно зна који су ресурси који се користе и да се обезбеди њихова одрживост на дуги рок", додао је Вујовић. 



Министарство финансија је, према његовим речима, у 14 група груписало накнаде, да би се на крају дошло до неких 57 врста накнада. Укупан износ накнада данас износи око 65 милијарди динара, односно око 1,5 посто БДП-а, што, како наводи, нису велика средства, али су значајни приходи за локалне самоуправе и за кориснике тих средстава.



У процесу припреме овог закона је, на нивоу врста накнада, брисано шест накнада, јер се сажимају са неким другим или је процењено да нису неопходне, објаснио је министар.



Директор Сектора индустрије ПКС Мирослав Лутовац је изјавио да се већина привредника, када је реч о овом питању, окренула општем добру а не појединачним интересима, и да је питање ресурса једно од најважнијих тема у нашој земљи.



Говорећи о активностима Коморе, Лутовац је рекао да је ПКС иницирала формирање 14 радних група са државним институцијама с циљем да се успостави сарадња, укључи мишљење привредника у израду закона и унапреди домаћи привредни систем.



"Надам се да ћемо овим процесом дијалога сви заједно помоћи да овај закон буде бољи и у пракси применљивији", изјавио је Лутовац.



У Нацрту закона дефинисана су правила за експлоатацију свих врста угља, шкриљаца, соли, природних минералних вода и слично, као и висина накнаде за њихову експлоатацију.



Како је, између осталог, предложено у Нацрту закона, компаније заинтересоване за вађење угља и шкриљаца на територији Србије, мораће да издвоје три одсто сопственог новца из прихода компаније.



За нафту, гас и остале природне гасове, компаније ће из џепа морати да плате држави седам процената свог прихода, док ће се за "газирану воду" издвајати три процента прихода фирме.



Нацрт закона предвиђа такође, да за сваки произведени литар минералне и природне воде коју произвођачи "ваде из земље" ради флаширања, плате 1,21 динара, док они који воду користе у производњи алкохолних и безалкохолних пића треба да издвоје 0,56 динара по литру воде у том производу.



Вујовић је поручио да је Министарство финансија спремно на све предлоге привредника како би се они превели у конкретне измене.



Нацрт закона сачињен је у оквиру рада Радне групе у чијем саставу су, поред представника Министарства финансија, били и представници других министарстава, рударства и енергетике, пољопривреде, шумарства и водопривреде, заштите животне средине, трговине, туризма и телекомуникација, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, културе и информисања, као и представници Републичког секретаријата за законодавство, представник факултета, НАЛЕД-а и УСАИД-а.