Ђорђевић: Помоћи ћемо Србима на КиМ, прво утврђујемо проблеме

"Срби на Косову и Метохији имају доста животних проблема, али се издваја њихова жеља да раде, и ми као држава морамо да помогнемо нашем народу на КиМ", рекао је министар, гостујући на телевизији Пинк.

Он је навео да је сврха јучерашњег састанка са директорима центара за социјални рад са КиМ била да се види какве су њихове идеје о начинима на који Србија може да помогне. 

"Тражили смо од њих да разговарају са људима, након чега ћемо се поново састати и видети какве конкретне мере Влада треба да предузме", рекао је Ђорђевић, уз напомену да није у ингеренцији центара за социјални рад да се баве запошљавањем, али да они имају непосредан контакт с људима који живе на КиМ. 

Њихови проблеми, навео је, обухватају различита питања - од ситних проблема који се могу решити у наредних месец или месец и по дана, а што се тиче запошљавања, ту се иде од случаја до случаја - од општине до општине, зависно од тога у каквим околностима живе ти људи.

"Неки једноставно не могу да се запосле, јер се налазе у окружењу у којем је немогуће развити шири бизнис, али ћемо им помоћи да нешто издвојено раде, од куће, као што су рачуноводствени и информатички послови. Можемо да их додатно обучимо и преквалификујемо", рекао је.

Како је указао, на КиМ има доста медицинских радника, а знамо да у Србији, па и у Европи, таквих радника нема довољно. 

"Морамо да искористимо све то, нама недостаје радне снаге и недостајаће нам сваког дана јер инвеститора има све више. Нама је жеља да отварамо све више радних места и биће потребно да ангажујемо све људе у Србији", истакао је министар.

Према његовим речима, председник Србије Александар Вучић имао је снагу и вољу да оде на КиМ и прича са Србима који тамо живе што је, како истакао, свима у Влади отворило очи, отворивши многе теме о којима сви у Влади морају да размишљају, свако у свом ресору. 

"Нама је задатак да помогнемо свим грађанима Србије, ма где они живели, било у Војводини или на Косову, и то ћемо учинити", поручио је Ђорђевић.

Како је прецизирао, две ствари прво треба паралелно урадити: једна је нова реорганизација центара за социјални рад, због недостатка људи и кадрова, јер је 2000. године рађена реорганизација која није дала ефекта - тада су људи отпуштани, а центрима је дата ингеренција да сви раде све па су неки постали оптерећи послом. 

С друге стране, како је навео, треба видети које су то мањкавости Закона о социјалној заштити, како би се повећао значај центара за социјални рад на КиМ и обезбедило да финансије буду предвидљивије, а да центри знају на који начин могу да троше новац.

"До сада је Министарство пребацивало наменским трансфером локалној самоуправи новац на основу планова које изради центар за социјални рад. Онда они троше новац како троше, а ту је било проблема зато што траже за једну намену, а потроше га другачије, онда ми тражимо извештаје, који потом касне, па они то оправдавају...", рекао је министар. 

Како је нагласио, неопходно је држати се одређеног плана, при чему се не може прихватити објашњење да су се промениле околности.

"Све њих уводимо у систем трезора, од 1. јануара 2019, па ће функционисати као све друге државне институције што значи да морају да планирају онако како смо се договорили и да извршавају тај план", рекао је.

Како је додао, од општине до општине ће се видети шта је грађанима потребно и опредељени новац се мора утрошити искључиво за те намене, а "ако то тако не буде, видећемо ко је одговоран".

Министар је рекао и да је почело развијање социјалних карата, па ће Министарство имати анализу и структуру српских грађана и знаће коме треба да буде дата социјална помоћ, што би, каже, требало да почне да функционише за годину - две. 

"Нећемо да чекамо да неком дамо помоћ, већ ће држава препознати коме треба да је да и унапред ће је дати, а исто тако ће ускратити помоћ тамо где је она достигла ниво и више није потребна", објаснио је.

Позивајући се на податке из новембра 2017, министар је рекао да 4.334 људи са КиМ прима социјалну помоћ.