Пад популације у источној Европи, Србија међу најугроженијим

Молдавија, Украјина и Хрватска, а међу тим земљама је и Србија, објавио је њујоршки портал Кварц у оквиру анализе о опадању броја становника у свету.

Србија би према овој анализи од 2017. до 2050. године могла да забележи пад популације од 15 одсто, при чему би број становника могао да опадне са 8,79 милиона на 7,45 милиона, јавља Глас Америке.

Хрватска ће, како се очекује према пројекциПОјама које је објавио портал, до 2050. године доживети пад популације за 17 одсто - са 4,19 милиона на 3,46 милиона.

Према резултатима анализе, која се позива на пројекције УН, свих 10 земаља са најбрже опадајућом популацијом налазе се на подручју источне Европе, док се неколико њих налази у централној и северној Европи.

То су Бугарска, Летонија, Молдавија, Украјина, Хрватска, Литванија, Румунија, Србија, Пољска и Мађарска, за које се, како се наводи у тексту, процењује да ће до 2050. забележити пад становништва за 15 одсто или више.

Портал преноси објашњење Томаса Соботке, водећег истраживача Центра Витгенштајн који се бави анализом популационе динамике, а који каже да су узроци пада популације три фактора - опадање плодности, масовна емиграција и релативно висока стопа морталитета.

"Док су земље западне и јужне Европе привукле велики број имиграната, што умногоме надомешћује последице тамошње ниске плодности, источна Европа је у двострукој невољи - има високу емиграцију и ниску стопу рађања," указује овај

стручњак.

Амерички портал наводи да би прихватање већег броја миграната могло бити решење за "демографску темпирану бомбу" источне Европе, али напомиње да то питање остаје политички проблематично.

"Чињеница је да су земље које се највише боре против прихватања миграната управо оне земље које имају највећи пад у популацији," каже Соботка.

Иако би миграције помогле да се ублажи претећи демографски пад, тешко да би то зауставило ове тенденције. На пример, у избегличкој кризи је становништво Немачке забележило пораст, али истраживачи указују да чак ни милион миграната неће зауставити демографски пад Немачке, који је на помолу, закључује се у тексту портала.

Соботка истиче да већина земаља одбија да размотри изналажење евентуалног решења како би се успорила, како тврди, "предстојећа демографска катастрофа".

Највећи пад броја становника у свету прети Бугарској, за коју се предвиђа, како наводи амерички портал, да ће имати пад од 23 одсто, то јест уместо седам милиона становника - колико је имала 2017. године - 2050. године би могла имати 5,4 милиона становника.

Многе посткомунистичке земље централне и источне Европе су већ доживеле значајан пад популације у последњих 25 година, каже Соботка и указује да је у најмање 11 земаља број становника опао за више од 10 одсто од 1989. године, а међу њима су Бугарска, Румунија и Украјина.

Популација Летоније се у том периоду смањила за чак четвртину, односно за 27 одсто, док у Бугарској и Босни и Херцеговини тај пад износи 21 одсто. Смањење броја бугарског становништва у том периоду је са девет милиона, колико их је регистровано 1989, отишло на 7,1 милион у 2017 години.

"Ово је огроман пад популације, без преседана у мирнодопском периоду," упозорава Соботка.