Српски на факултете, да описменимо професоре, правнике...

Председник Одбора Срето Танасић скреће пажњу да наши високообразовани људи немају довољно знања из српског језика и о њему, а треба да током целог радног века обављају послове на томе језику. 



" Када оду из средње школе, у којој српски језик није довољно заступљен, они се више не сусрећу са учењем српског језика и о српском језику. Зато врло лоше пишу документе из домена свога пословања и не знају да је у Србији службено писмо ћирилица", рекао је Танасић Танјугу. 



Језичка знања свршених основаца и средњошколаца често су на прилично лошем нивоу, а онда долазе на факултете где је обавезно да уче један или два страна језика, али не и свој матерњи, примећује шеф Катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду проф. др Вељко Брборић.



Он је приметио да у земљама које држе до свог националног језика, попут Француске, Турске или Русије, наставни програм у школама предвиђа по 10 часова недељно, док се у Србији од првог до петог разреда основне школе матерњи језик изучава пет часова недељно, а у шестом, седмом и осмом по четири часа недељно.



Брборић се осврнуо и на улогу медија у неговању језичке културе и сматра да би са тог становишта најбоље било да не постоји један број медија.



"Медији треба да постоје, али ми није јасно зашто мисле да о националном језику и матичном писму ћирилици не треба бринути. Они који воде емисије на телевизији морају имати минимум језичке компетенције, морају да буду елементарно писмени", наглашава Брборић и додаје да у Француској постоје школе језичке културе за јавне личности које морају показати да владају својим језиком.