Камате за динарске кредите спуштају се испод десет одсто?
Укупни дуг грађана Србије код банка био је 31. децембра прошле године 865,82 милијарди динара. То је 8,7 одсто више него prеthodnog децембра. Најпопуларнији су, већ по традицији, били готовински зајмови. Укупна сума је током 2017. порасла 24,9 одсто и последњег дана прошле године износила је 327,51 милијарди динара.
Пара увек треба па ће кеш зајмови и ове године бити међу веома популарним позајмицама. Узимају се у домаћој валути јер ту није потребно учешће. Камате су око десет процената ефективно код већине банака. Могло би доћи до снижења па је савет грађанима да буду стрпљиви.
А какве су шансе да се у динарима ове године задужујемо по нижим каматама? Секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић сматра да ће то зависити од референтне каматне стопе Народне банке Србије и кретања инфлације. Ако референтна камата падне а инфалција остане ниска, и камате код пословних банака би могле наниже.
А да ли ће се то догодити?
" Инфалција ће остати на ниском нивоу – Народна банка води у том смислу одговорну политику – каже финансијски стручњак др Данијел Цвјетичанин. – Осим тога, ту је и контрола Међународног монетраног фонда. Зато током 2018. не треба очекивати изненанђења када је у питању инфлација, она ће остати на ниском нивоу."
Остаје да се види како ће се кретати референтна стопа. Извршни одбор НБС-а је оставио ту стопу на нивоу од 3,5 одсто на седници од 11. јануара. Следећа је заказана за 8. фебрур па би тек тада могло доћи до промена.
Како на то гледају у пословним банкама?
" Камата која се формира за кредите за динаре великим делом зависи и од стопа на депозите, односно штедњу – каже први човек Опортјунити банке Владимир Вукотић. – Оне су данас, рекао бих, на историјском минимуму. Чак би ове године могле порасти макар мало. То значи да банке могу снизити стопе уколико смање своје марже. То ће и учинити ако их на то примора конкуренција на тржишту, али и ако процене да се кредитни ризик на нашем тржишту смањује."
Грађани смањили кашњења
У сектору становништва банке имају најмање проблема с кашњењем у отплати узетих зајмова. Грађани не да су најбољи, већ су се прошле године чак и поправили. Укупна доцања код њих је концем децембра 2016. године била 6,8 одсто, а у исто време у 2017. – 4,6 одсто. Није у питању само финансијска самодисциплина грађана већ и строги критеријуми банака. Кредити се одобравају само онима за које банкари процене да могу да их врате. А процене су, очигледно, добре.Зато се грађанима може препоручити да буду стрпљиви, посебно ако им новац није одмах потребан. Могли би пожурити једино они који враћају кредите под каматама које су више него ове које се на тржишту данас нуде. Већина банка је спремна да кредит рефинансира и уз њега дода још мало кеша. Лане су грађани то обилато користили па су зајмови за рефинансирање други по расту, са стопом од 15,4 одсто и сумом од 85,25 милијарди. Уколико клијент није у прилици да зајам с вишом каматом рефинансира код банке код које га је и подигао, може потажити другу финансијску кућу која је спремна да то учини.
Д. Вујошевић
