Брнабић: Дуготрајно решење за Косово у наредним месецима

"Оно што сада покушавамо да нађемо јесте трајно решење, како се не би оставио отворени проблем", рекла је Брнабић и навела да ће у предстојећим месецима Србија покушати да нађе дуготрајно решење.



У интервјуу Радио Економисту, премијерка је, на питање да ли би употребила реч независно Косово, нагласила да тај израз не би користила, јер би то отворило Пандорину кутију.



Брнабићева је истакла да је ЕУ трајно опредељење и важан циљ Србије, али да се не промовише због новца већ због система вредности.



"Зато желимо да будемо део ЕУ", рекла је она.



На констатацију новинарке да то подразумева и однос према отвореним питањима попут односа Русије и Украјине, председница владе је казала да је Србија у последње три, четири године успоставила искрену политику и то највише захваљујући председнику Александру Вучићу.



"Отворено подржавамо Украјину, а са Москвом имамо блиске везе - и традиционалне, верске, енергетске, економске везе и она нам је важна као и ЕУ. А то знају и Путин и Москва", рекла је Брнабићева.



Сребреница није била геноцид



"Не мислим да је био геноцид. Био је то ужасан, ужасан злочин. Тешко ми је да говорим о томе. Злочин због којег се осећам лоше, због којег се стидим јер је направљен у име Срба, злочин који је створио слику о Србима каква не треба да се ствара, слика о Србима као конзервативним, хомофобичним људима. А Срби нису такви, Срби су отворени, љубазни, срдачни људи, који не цене друге по томе којег су опредељења, већ да ли је неко добар или лош човек. Људи који на крају дана не суде о другима на основу националности. Осећам се ужасно због 90-их и онога што је урађено у име Срба", рекла је Брнабићева.



Председница владе не мисли да је Хашки трибунал задовољио правду и да је заиста допринео помирењу.



Не слаже се ни са онима који кажу да помирење није био примарни циљ Хашког трибунала. 



Рекла би, каже, да се на њега другачије гледало, Хашки трибунал би донео омирење.



На питање шта би могло да буде другачије, Бранабићева је рекла да се неће препирати око пресуда, него у вези са људима који нису били осуђени.

Олуја некажњен злочин



"Мислим да смо имали ужасне злочине у операцији Олуја, више од 250.000 људи протерано је из Хрватске, етнички очишћено, имали сте више од 2.000 убијених, и ти људи су били инвалиди или стари људи, али нико није био одговоран на крају дана, сви генерали су ослобођени", рекла је Брнабићева.



На примедбу да јесу осуђени босански Хрвати, она је напоменула да босански муслимани нису.



Нити с косовске стране, косовске тзв. ОВК, не можете да кажете да није било злочина против Срба и других нееалбанаца, али су сви слободни, указала је председница владе.



Истакла је да је њена крајња поента да оставимо то иза себе и гледамо ка будућности, напорно да се трудимо јер долазе нове генерације, а имамо много тога заједничког.



"Једна од контрадикторности у мом именовању (за премијера) била је да је мој деда Хрват. Провела сам много времена у детињству тамо, имам пријатеље тамо, често одлазим тамо и волим да идем тамо. Те ствари показују да имамо много тога заједничцког и да треба да гледамо ка будућности", рекла је Брнабићева.



Истакла је да је некадашње СФРЈ била дивна земља са великим потенцијалом, али да не би поново експериментисала са тим.



"Волела бих да видим уједињен Балкан, без граница, који ради заједно, који се помирио", рекла је она.



На питања о слободи медија, председница владе је рекла да не види на који начин се доводи у питање слобода медија у Србији, "јер имамо више од 1.600 медија, што је огроман, неодржив број".



Апсолутно је сигурна да може да каже да из владе нема притиска на независне медије.



"Нисам видела да је било која влада отворенија да позива све медије на своје догађаје, да одговара на питања свих медија", казала је Брнабићева.



Када ју је новинарка упитала шта би рекла председнику Русије Владимиру Путину, чији су, како тврди, ставови о ЛГБТ популацији познати, Брнабић је рекла да ће о томе размишљати када га сретне.



"Не знам ни да ли би смо уопште причали о томе. Али, не заборавите има и земаља у ЕУ које немају баш позитиван став према мањинама и које не поступају добро са мањинама", рекла је премијерка и подсетила на мигрантску кризу приликом које је Србија показала да поштује и примењује вредности ЕУ, чак и боље и више него поједине земље ЕУ.