Ликвидиран АД Хлеб: Кључ због великих дугова
Новосадски АД „Хлеб”, некада највећа индустријска пекара у Војводини, више не постоји, пошто је кључ у браву стављен у децембру 2017. године, после стечаја уведеног 19. септембра.
Све продавнице „Хлеба” у Новом Саду су такође затворене па ће и оне, као и погони предузећа у Индустријској зони, бити на продаји.
Тако је близу 90 радника за непуна три месеца од увођења стечаја до ликвидације остало без посла, чекајући исплату једне и по заостале зараде и уплату доприноса за здравство и пензионо осигурање за девет месеци.
„Привредни суд у Новом Саду донео је одлуку о ликвидацији па ће целокупна имовина предузећа, из којег је својевремено излазило и по 100.000 векни на дан, бити на продаји, али ће одлуку о томе донети суд“, казао је председник Самосталног синдиката у АД „Хлеб” Милан Љубеновић.
Додаје да суд није прихватио план реорганизације, премда је непосредно пред увођење стечаја „Хлеб” месио 14.000 векни дневно, уз пециво и смрзунуто тесто.
Према његови речима, ликвидација је уследила због огромних хипотекарних дугова банкама, који се мере износима од више милијарди динара.
„ Суд је стао на становиште да се ни реорганизацијом неће успети намирити банкарска потраживања, мада је око стотину запослених било мишљења – о чему смо и писали суду док је стечај вођен – да би предузеће рационализацијом у пословању могло опстати“, каже Љубеновић.
„Хлеб” је продат још 2003. године на аукцији за око 270 милиона динара, а као власници су спомињани прослављени српски кошаркаш Дејан Бодирога и Радивој Живанић.
„Од тада па до ликвидације смо таворили. У тренутку власничке трансформације месили смо 45.000 векни и били главни снабдевачи болница, ресторана, војске, школа, вртића… Мале пекаре нису нам могле бити конкуренција јер смо имали добре пећи, нову фабрику изграђену код „Данубијуса” за производњу хлеба и стари погон иза „Југоалата”, где се месило пециво и смрзнути програм. Међутим, одмах после доласка нових власника, целокупан производни програм је пресељен на једно место, у нову фабрику, а стари погон је служио за складиште“, објашњава Љубеновић.
З. Делић
Фото: архива “Дневника”