Дугалић: Свет треба учинити бољим и љубавнијим
БЕОГРАД: Снимати са Ралф Фајнсом је изузетно искуство јер сам доживео скупу продукцију и видео да уметници у Србији нису уопште инфериорни из становишта потенцијала и квалитета у односу на колеге са запада, рекао је у божићном интервјуу глумац Небојша Дугалић.
Дугалић један од наших најзначајнијих глумаца који једнако добро ствара на филму и у позоришту.
Скоро све позоришне награде добио је за изванредне улоге у бројним комадима.
Опробао се и као редитељ у тетару врло успешно јер су неке од његових представа као што су “Вишњик”, “Путујуће позориште Шопаловић”, “Слушкиње”... награђиване на фестивалима.
Сарадњу са Ралф Фајнсом на снимању филма о балетском великану Рудолфу Нурејеву описао је као изузетно позитивно искуство.
Јако добра искуства имам са глумцима - редитељима. Почев од Стеве Жигона, преко одличне сарадње са Драганом Бјелогрлићем, па све до Ралф Фајнса. Глумац зна како је стајати на сцени и има искуства шта се може или не може одиграти. Сарадња између глумца и глумца некако живља и активнија… Глумац може да препозна из глумачког импулса шта све може да се размашта у току настајања уметниочког дела, казао је Дугалић.
У остварењу о Нурејеву, Дугалић игра главног кореографа трупе у којој је славни балетан наступао.
Дугалић напомиње да уметници у Србији са 100 пута мање новца направе сличан резултат као што је то случај у скупим продукцијама на западу.
Да се не лажемо, сваком глумцу прија да га тетошу на снимању. Нуткали су нас слаткишима и осећали смо се збринуто на сету. Са друге стране ми смо овде научили да помоћу штапа и канапа правимо чуда, казао је Дугалић.
Цењени глумац истиче да је сарадња са Драганом Бјелогрлићем на снимању телевизијске серије “Сенке над Балканом” била једнако узбудљива и инспиритавина као са Ралф Фајнсом.
У неким сегментима сам се осећао и комотније него на снимању филма о Нурејеву. Ваљда је то питање језика... Ми овде много брже мислимо и решавамо ствари на снимању. Код Фајнса се комотно уради 30 или 50 дублова па се то полако нијансира...Код нас 4 или 5 дублова и готов посао, а квалитет исти, казао је Дугалић.
После писања неких београдских медија да ће се заједно са породицом иселити у Канаду, Дугалић каже да се намерно није оглашавао тим поводом.
Човек сања о својим путевима и верујем да ту где јесмо морамо да се потрудимо да дамо најбоље од себе. Новинарсака спекулација се дигла на непримерен ниво и намерно нисам желео да се оглашавам на ту тему. Све и да сам имао план да одем са породицом у Канаду то је моја приватна ствар, казао је Дугалић.
После улоге генерала Живковића у серији “Сенке над Балканом”, многи су се запитали како тако благ човек какав је Дугалић може да на уверљив начин одигра контроверзну историјску личност чији живот и дан данас није до краја расветљен.
Дугалић каже да глумац мора да се држи сценарија и проблемског склопа који одабран од стране редитеља за фокус на снимању.
Лик генерала Живковића је јако добро написан. Он је неко ко може окренути један телефон и моментално пресудити било коме. Мени је било важно да третирам тај лик као једног од заробљеника контекста. Што би рекао Шекспир: “Моћна нужда некада господари нашим службама”. То није била само борба интереса, већ контекст у којем борба за опстанак изгледа брутално. Уплетени рогови разних утицаја и интереса се преплићу и потиру...Ударају једни на друге. Све то је дало специјалан драмски специфукум целој серији, казао је Дугалић.
У приватном животу Дугалић је одан принципима православља и води веома структуиран миран породичан живат који у модерном времену никако “не приличи” његовој глумачкој величини.
Верујем да се наше судбине и животи, одвијају сагласно нашем третману сваке појединачне ситуације, сваке околности у којој се затекнемо. Човек бира између све ствари: Или ће бити део проблема или део решења. Не треба се сударати са светом око себе, већ сагласно са сопственим даром тај свет учинити бољим и љубавнијим. Небројано пута ми се догодило да када желим да се неке ситуација смири, све дође на своје. Оданост православљу је стално на провери јер смо на искушењу колико заправо суштински верујемо у добро и чинимо добро, каже Дугалић.