Виктор Немеш најбољи спортиста Војводине

Друго место припало је кајакашу сремкомитровачког Вала Марку Томићевићу, који је, у пару с Миленком Зорићем, освојио титулу првака света у дисциплини К-2 на 1.000 метара, док је трећи рвач Кристијан Фрис, такође члан Пролетера, који је освојио златну медаљу на Европском првенству грчко-римским стилом, одржаном у Новом Саду.

Уз присуство великог броја истакнутих спортиста различитих генерација, покрајинског секретара за омладину и спорт Владимира Батеза и наших драгих спортских пријатеља, “Дневник” је најпре прогласио најбоље у 21 спортској грани. Њима је сатове, дар компаније “Берић сатови и накит”, уручио заменик главног и одговорног уредника и уредник спортске рубрике нашег листа Бранислав Пуношевац. Да је наш жири приликом избора најбољих био у праву, посведочили су топли аплаузи присутних у дворани.

У име компаније “Дневник Војводина прес”, окупљене је поздравио генерални директор Душан Влаовић.

“Поносни смо због традиције нашег избора најбољих спортиста АП Војводина. Од листе имена оних који се налазе на листи “Дневникових” лауреата застаје дах, јер је реч о људима који су пронели славу нашег спорта и земље на свим меридијанима света. Наш лист увек је поклањао велику пажњу спорту, а спортска рубрика, по свим анкетама, једна је од најчитанијих и нема никаквог разлога да тако не буде и убудуће. Спортистима желим сва најбоље и у 2018. години и да наставе да остварују резултате који ће нас чинити поносним, а њима и свим гостима желим срећне наступајуће празнике”, рекао је Влаовић.

За најбољег спортисту АП Војводина проглашен је Виктор Немеш, младић који је освојио титулу најбољег на планети, коме је вредни трофеј уручио генерални директор компаније “Дневник Војводина прес” Душан Влаовић.

“Велика ми је част и истинско задовољство што сам добио ласкаво “Дневниково” признање”, рекао је Немеш, обраћајући се у име награђених.” Оно ми пуно значи и надам се да ћу и у наредном периоду бележити ванредне резултате и да ћу, после Олимпијских игара у Токију 2020. године, поново добити овај трофеј.”

Специјално признање - Златну плакету поводом 75-годишњице од оснивања нашег листа и “Дневниковог” добијања Октобарске награде Града Новог Сада, главни и одговорни уредник нашег листа Нада Вујовић уручила је скакачици удаљ новосадске Војводине и репрезентативки Србије Ивани Шпановић. Вредно признање припало јој је због феноменалних резултата које у континуитету остварује већ неколико година. Ова сјајна спортисткиња је у току 2017. године освојила титулу дворанске првакиње Европе у Београду, прескочивши највећу даљину у свету од 7,24 метара, што је био и трећи резултат свих времена у затвореном простору. Уз то, Ивана је одбранила и титулу у Дијамантској лиги и, због пеха с откаченим бројем, заузела тек четврто место на Светском првенству у Лондону, а званично је прва на светској ранг-листи скакачица удаљ.

Марку Томићевићу је признање за друго место у нашем избору уручио Леонид Бабић, директор регионалног центра “Ђенерали осигурања”. Кристијану Фрису награду за треће место у генералном поретку уручио је власник Компаније “Берић сатови и накит” Драган Берић.

Специјална признања

Ове године специјална признања нашег листа добили су светска првакиња у планинском скејт борду Сенка Бајић и дугогодишњи новинар “Дневника, сада пензионер, Младен Павловић.

Ивани Шпановић Златна плакета “Дневника”

За сјајне резултате и медаље које већ годинама и у континуитету остварује на свим светским меридијанима и на највећим планетарним спортским првенствима, “Дневник” је први пут уручио специјалну- Златну плакету нашег листа скакачици удаљ Ивани Шпановић. Признање које је установљено поводом 75. годишњице од оснивања, као и “Дневниковог” добијања Октобарске награде Града Новог Сада, сјајној атлетичарки новосадске Војводине уручила је Нада Вујовић, главна уредница “Дневника”.

Да подсетимо, Ивана је у току 2017. године постала европска дворанска првакиња на првенству Стаог континента које је одржано у Београду, прескочивши највећу даљину у свету од 7,24 метара, што је и трећи најдужи скок у историји. Уз то, Шпановићева је одбранила титулу најбоље у Дијамантској лиги и проглашена је за најбољу скакачицу удаљ на свету у години која остаје за нама.

““Дневниково” признање пуно ми значи”,  рекла је Ивана Шпановић.” Још увек ни сама не знам где су ми крајње границе и сигурна сам да сам још увек далеко од максимума. Ова награда представљаће ми додатни мотив да и у 2018. години бележим добре резултате и да поново будем међу најбољима у свету. Прилика за то биће ми Светско првенство у дворани у Бирмингему, а одавно сам свесна да ми ова такмичења више одговарају и да их више волим од оних на отвореним борилиштима.”

А. Предојевић

ДНЕВНИКОВА ВЕЧНА ЛИСТА

1. 1957. Доброслав Крстић (фудбал)

2. 1958. Олга Гере (атлетика)

3. 1959. Маја Ђукић (тенис)

4. 1960. Новак Рогановић (фудбал)

5. 1961. Петар Бенедек (бокс)

6. 1962. Олга Гере (атлетика)

7. 1963. Бранислав Симић (рвање)

8. 1964. Бранислав Симић (рвање)

9. 1965. Бранислав Лончар (стрељаштво)

10. 1966. Горинка Ерски – Коврлија (куглање)

11. 1967. Звонко Вујин (бокс)

12. 1968. Бранислав Симић (рвање)

13. 1969. Сретен Дамјановић (рвање)

14. 1970. Десанка Перовић (стрељаштво)

15. 1971. Сретен Дамјановић (рвање)

16. 1972. Звонко Вујин (бокс)

17. 1973. Славко Обадов (yudo)

18. 1974. Иван Фргић (рвање)

19. 1975. Иван Фргић (рвање)

20. 1976. Момир Петковић (рвање)

21. 1977. Рефик Мемишевић (рвање)

22. 1978. Милорад Станулов (веслање)

23. 1979. Милан Јанић (кајак)

24. 1980. Слободан Качар (бокс)

25. 1981. Рефик Мемишевић (рвање)

26. 1982. Мирјана Ђурица (рукомет)

27. 1983. Зоран Калинић (стони тенис)

28. 1984. Зоран Панчић и Милорад Станулов (веслање)

29. 1985. Моника Селеш (тенис)

30. 1986. Момир Рнић (рукомет)

31. 1987. Жарко Петровић (одбојка)

32. 1988. Гордана Перкучин (стони тенис)

33. 1989. Сенад Ризвановић (рвање)

34. 1990. Маргита Тот (куглање) и Жељко Трајковић (рвање)

35. 1991. Моника Селеш (тенис)

36. 1992. Аранка Биндер (стрељаштво)

37. 1993. Младен Миљковић (карате)

38. 1994. Миодраг Пантелић (фудбал)

39. 1995. Немања Миросављев (стрељаштво)

40. 1996. Александра Ивошев (стрељаштво)

41. 1997. Александар Јованчевић (рвање)

42. 1998. Андрија Герић (одбојка)

43. 1999. Арпад Штербик (рукомет)

44. 2000. Васа Мијић (одбојка)

45. 2001. Александар Шапић (ватерполо)

46. 2002. Снежана Перић (карате)

47. 2003. Слободан Бошкан (одбојка)

48. 2004. Ива Обрадовић (веслање)

49. 2005. Драган Зорић и Огњен Филиповић (кајак и кану)

50. 2006. Драган Зорић и Бора Сибинкић (кајак и кану)

51. 2007. Драган Зорић (кајак и кану)

52. 2008. Антонија Нађ (кајак и кану)

53. 2009. Нађа Хигл (пливање)

54. 2010. Борис Вапенски (ватерполо)

55. 2011. Ива Обрадовић и Ивана Филиповић (веслање)

56. 2012. Марко Новаковић (кајак и кану)

57. 2013. Ивана Шпановић (атлетика)

58. 2014. Давор Штефанек (рвање)

59. 2015. Милица Старовић (кајак и кану)

60. 2016. Давор Штефанек (рвање)

61. 2017. Виктор Немеш (рвање)

Три пута је спортиста Војводине били: Бранислав Симић (63, 64, 68), Драган Зорић (2005, 2006, 2007).

Два пута су спортисти Војводине били: Олга Гере (58, 63), Звонко Вујин (67, 72), Сретен Дамјановић (69, 71), Иван Фргић (74, 75), Рефик Мемишевић (77, 81), Милорад Станулов (78, 84), Моника Селеш (85, 91), Ива Обрадовић (04, 11), Давор Штефанек (14, 16).