Како доктор каже: Алергије на лекове могу да изненаде
До алергије на лекове долази када имунолошки систем реагује непримерено на лек. Бројни лекови могу да проузрокују алергију, а најчешћи знакови алергије су осип или температура.
Алергијска реакција може да настане на лек кад год се узме, чак и ако није изазвао реакције у прошлости.
Већина реакција на лекове нису симптоми праве алергије на лекове и не укључују имунолошки систем. Алергије на лекове и реакције на лекове често збуњују, јер могу да изазову сличне симптоме.
Неке алергијске реакције могу да буду тешке и опасне по живот.
Многе алергијске реакције почињу у року од неколико минута од узимања лека. Симптоми укључују кожни осип, уртикарију, свраб, грозницу, отицање лица, кратак дах и анафилактички шок, који је редак али захтева хитну медицинску помоћ.
Симптоми обично почну у року од неколико минута након излагања леку укључују сужавање дисајих путева и грла што изазива проблеме с дисањем, шок са тешким падом крвног притиска, слаб или убрзан пулс, мучнину, повраћање или пролив, вртоглавицу или губитак свести.
Ако дође до анафилактичког шока, имунолошки систем реагује на лек као на нападача. То доводи до ослобађања хистамина и других хемикалија које су узрок алергијских симптома.
Имунолошки систем реагује на исти начин, ако се лек узме опет у будућности.
Међутим, имунолошки систем се мења током времена и на крају је могуће да алергија на лек прође сама од себе.
Требало би да се разговара с лекаром ако се појаве реакције на лек или ако се појаве било какви симптоме алергије на лекове. Блага алергијска реакције се обично лечи престанком узимања лека и преласком на нови лек.
Ако је могуће, требало би отићи код лекара када се алергијска реакција догађа.
То ће помоћи да се идентификује узрок и добије адекватно лечење ако је оно потребно. Ако се ради о тешкој реакцији или сумњи на анафилактички шок, требало би одмах да се упутите у болницу.
Није јасно зашто неки људи развију алергију на лекове или друге нуспојаве, док неки не.
Наследни фактор може да игра улогу, заједно са еколошким факторима и узимањем бројних лекова током времена.
У многим случајевима се испостави да се не ради о алергији на лекове, већ о реакцији која не укључује имунолошки систем.
Иако изгледају попут алергије, у питању је нуспојава лека или знак осетљивости на лек. Већи ризик од развоја тежих реакција на лекове имају људи који болују од астме, болести срца и високог крвног притиска.
Љ. Петровић
