Упозорење научника: Ноћни рад носи опасне ризике по здравље
Широм света милиони људи раде ноћу о чему нема пуно службених података, али по једној студији Универзитета Принстон између 7 и 15 посто радне снаге у индустријализованим земљама укључено је у неку врсту ноћног рада, упркос доказима о његовом штетном јеловању на здравље, пише BBC.
“Кључни проблем је наш унутрашњи биолошки сат који је намештен на вањски свет, односно на излагање циклусима светла и таме", каже Rasеll Фостер, стручњак за проблеме са спавањем и професор на Оксфорду.
Он појашњава механизам деловања биолошког сата код људи и каже да његово занемаривање активира стресни механизам. Стрес повећава ниво шећера у крви и крвни притисак јер се организам припрема да одговори на потенцијалну претњу која заправо не постоји - ми смо само на послу", истиче Фостер.
Повишен ниво стреса може довести и до кардиоваскуларних болести или метаболичких абнормалности попут дијабетеса типа 2. Стрес отежава и рад имунолошког система што је добра подлога за више стопе рака дебелог црева или рака дојке.
Свјетска здравствена организација (WHO) класификовала је ноћни рад као могући узрочник рака.
То су дугорочне последице, али недостатак сна узрокује и оне акутне. Највидљивији је умор, због чега информације не примамо на прави начин, друштвене сигнале погрешно интерпретирамо те губимо могућност емпатије.
Радници у сменама пате и од срчаних проблема који су узроковани континуираним радом који је у супротности с биолошким ритмовима.
А додатно, као што зна свака особа која је радила ноћне смене, након њих није лако држати прсте подаље од нездраве хране. Постоје истраживања која кажу да се конзумација угљенохидрата пење за 35 до 40 посто након само четири до пет дана смањених сати ноћног сна због повећаног нивоа хормона грелина који регулише нашу глад. Он нас чини гладнима и потиче на конзумацију шећера и угљенохидрата.
“То баш није добро за линију или стања попут дијабетеса типа 2,” рекао је Фостер.
Осим чешћих здравствених прегледа, људи који раде ноћу би због ризика од кардиоваскуларних болести и метаболичких поремећаја попут дијабетеса требали надохват руке да имају здраву храну, пре свега воће.
Марко Хафнер с истраживачког института Ранд Јуропе каже да владе све више постају свесне тог проблема па је тако Центар за контролу и превенцију болести у САД-у прогласио недовољно сна јавном здравственом епидемијом. Дакле постоји све већа свест да је недостатак сна јавноздравствени проблем.
Будући да је толико доказа о здравственим ризицима ноћних смена поставља се питање због чега се људи на њих одлучују: док неки немају избора, неки их и преферирају.