Вучић: Трепча је део породичног и националног наслеђа 

"Када се неко предузеће негује и гради 90. година, као што је случај са Трепчом, то предузеће више није само привредни субјекат, оно је, део породичног и националног наслеђа, део традиције", поручио је председник Вучић и подсетио да је традиција рударства на Косову и Метохији неизбрисива као и постојање српског народа на овим просторима. 

 На свечаности поводом овог јубилеја у Звечану, запосленима је прочитано писмо председника Вучића у којем он указује да је Трепча била сведок великих историјских превирања, смењивања друштвених уређења и политичких система, али је надживела сва искушења и изазове.

 "Србија ће бескомпромисно наставити да се бори за ваше право да управљате оним што су стварали ваши преци, што припада вама, и Трепчу док год је Србије нико неће моћи да вам отме и отргне", поручио је председник Вучић.

Председник је запосленима поручио и да ће доживети да рударску традицију у том комбинату наставе и неке нове генерације српских рудара. 

Отварање Трепче пре 90 година, подсетио је, било је весник једног новог времена, времена урбанизације и економског напретка, али и сведочанство искрене жеље тадашње државе да овај део територије кроз индустријализацију извуче из мрака отоманског феудалног наслеђа.

Отварање Трепче је, истакао је Вучић, била победа новог времена над заосталошћу, а симбол развитка и напретка остала је до дан-данас. 

"Зато је Трепча много више од рударског комплекса, она је идеја боље будућности и прогреса, и то ће бити и вашим синовима, као што је била и вама, вашим очевима и дедовима", навео је Председник.

Када су, како каже, неки покушали да посегну за оним што није њихово, заборавили су да је Трепча постала и нека врста нематеријалне баштине, вредност која није опипљива и не може се украсти.

То је зато јер Трепчу сваки радник носи у себи, сваки радник који је у њеним окнима и погонима градио будућност својих породица и српског народа на Косову и Метохији, навео је председник Вучић.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић је запосленима у РМК Трепча порчио да ће у Влади Србије имати трајног и оданог савезника у настојањима да тај комбинат буде сачуван, а у српским представницима чврстог браниоца својих интереса и права на КиМ.

У обраћању поводом обележавања 90 година постојања и рада Трепче у Звечану, Ђурић је рекао да је то предузеће опстало јер је било јаче и од ратног вихора и од политичких нестабилности као и од економских криза.

Опстало је, казао је Ђурић, и зато што је положено на чврстим темељима попут  српских тврђава и манастира на КиМ.

"У Србији, земљи сталних потреса и историјских ветрометина, 90 година може да траје и опстаје само нешто што је на чврстим темељима саздано, и нешто што је стручно и с љубављу грађено и вођено. Трепча је била јача и од ратних вихора и од политичких нестабилности и од економских криза, зато што је положена на чврсте темеље, баш као и српске тврђаве и манастири", рекао је Ђурић".

Они који су Трепчу из ничега направили и направили су је да траје, казао је Ђурић истакавши да су комбинат градили српски домаћини онако како се гради сопствена кућа. 

"И када је дошло време да је бранимо, бранили смо је онако како Србин брани своју кућу, без одступања и не размишљајући о предаји", истакао је Ђурић и додао да су "оружје" Србије у тој одбрани били несаломиви правни и економски аргументи, а главна снага Србије били су јединство и слога. 

Успели смо, казао је, да зауставимо покушаје да нам се отме оно што је без икакве дилеме наше, зато што смо наступали сложно, као војска, борећи се  насушно за оно без чега нам опстанка нема-  а то је наша Трепча, рекао је Ђурић.

А која би перспектива српског народа на Косову и Метохији била да је Трепча изгубљена, запитао је Ђурић.

"Колико српских породица би остало без хлеба и колико српских огњишта би се угасило? Наша снага мери се вредношћу онога што бранимо, а вредност Трепче не да се исказати само бројевима, јер Трепча је за људе овде и национално и вредносно и идентитетско питање", рекао је Ђурић.    

Ђурић је поручио и да ће комбинат надживети и политичко-правни провизоријум у којем је принуђен да опстаје последњих година.