ОТКРИВАМО Хапшење Матијашевића разоткрило још један пут шверца дроге

Матијашевић, осим српског држављанства, има и хрватско.

Пре њега, грчке власти су због кријумчарења великих количина кокаиана, и то из Јужне Америке, осудиле вође тзв. клана „Америка” Милету Миљанића и Зорана Јакшића. За разлику од Матијашевића, који је пао у луксузном стану у Атини, Миљанић и Јакшић успевали су да умакну грчкој полицији и у тамошњим затворима су завршили тек после хапшења у Швајцарској, односно Немачкој.

Миљанић је одавно познат српској полицији, али и светској. Први велики нарко-бизнис за који се везује је шверц 114 килограма кокаина у Атину, због чега је 2004. године ухапшен у Швајцарској, а затим изручен грчким властима. У грчком затвору био је све до почетка 2009. године.

У Србији је Миљанић хапшен само једном, у акцији „Сабља”, али против њега тада није покренута истрага, па је убрзо пуштен из притвора.

Убрзо после изласка из затвора у Грчкој, Миљанић је ухапшен у Италији, такође због кријумчарења кокаина. Из италијанског затвора пуштен је пре истека казне због доброг владања. Оперативна сазња указивала су на то да је после тога отпутовао у Грчку, али као слободан човек, јер је „дуг” prеthodno одслужио. Пензионерске дане, како преносе медији, проводи у Њујорку, а последњи пут у јавности је виђен прошле године.

Убрзо после Миљанића, у грчки затвор стигао је и његов први сарадник Зоран Јакшић, који је ухапшен у Перуу. Тај Зрењанинац је у грчки затвор послат из затвора у Немачкој, у којем је био од 2004, када је полиција код њега пронашла девет килограма дроге, ухапсила га и осудила.

После изласка из грчког затвора, Јакшић се из Европе преселио на јужноамерички континент, одакле су управо велике количине дроге и слате ка европским лукама. Јакшић је прошле године ухапшен у Перуу, а почетком ове године суд у Лими осудио га је на 20 година затвора због финансирања мреже кријумчара кокаина, која у тој земљи делује још од деведесетих година прошлог века.

Судско веће је конкретно Јакшића осудило за злочин шверца накотика почињен против перуанске државе, а осим затворске казне, мора да плати и новчану. Јакшића, иначе, због трговине дрогом, људима и убистава траже и власти Италије, Аргентине и Грчке, које су, после његовог хапшења, Перуу упутиле захтев за екстрадицију.

Клан „Америка” основао Воја Раичевић

Клан „Америка” је средином деведесетих основао Војислав Раичевић, звани Воја Американац, који је преузео примат у београдском подземљу. Раичевић је нестао 1997. и три године касније је проглашен мртвим, иако његово тело никада није пронађено. Због Раичевићевог убиства, његови сарадници кренули су у освету, што је резултирало серијом ликвидација.

Клан „Америка”, по оперативним сазнањима, у Јужној Америци има добре контакте за набављање дроге. Финансирају куповину веће количине наркотика, који се морским путем – бродовима, кријумчари преко обала северне Африке, до лука у Шпанији, Италији и Грчкој. Одатле су дрогу дистрибуирали на нарко-тржишта широм Европе.

Грчка престоница је већ деценијама једно од омиљених седишта Срба склоних разноразним криминалним активностима. Можда најпознатији Србин, тачније држављанка Србије која је ухапшена у Атини је бивша кошаркашица „Црвене звезде” Оливера Ћирковић, чланица банде „Пинк Пантер”.

Та Српкиња, висока 193 центиметра, позната је и по томе што је прва жена која је успела да побегне из једног од најчуванији затвора „Коридалос” код Атине. Спектакуларно бекство извела је јула 2012. године, када је замолила чуварку да оде до споредне капије и узме од рођака из Србије спреј за цртање мурала које је исцртавала на зидинама затвора. Кад је стражарка откључала врата, посетилац ју је ударио пиштољем у главу, ставио Оливеру на мотор и побегли су.

Оливера, коју у Грчкој зову „жена паук” и „жена змај”, недавно је пуштена из затвора, након што јој је суд смањио казну од 12 година на коју је била осуђена због пљачки јувелирница у Атини, као и на Родосу и Санторинију.

У једном од најлепших делова Атине, Глифади, 17. октобра 2000. године убијен је Владимир Вања Бокан (40), за кога се говорило да је један од најбогатијих људи на Балкану. Бокан је, осим југословенског држављанства, имао и грчко. Бокан, иначе зет бившег шефа КОС-а Недељка Бошковића, ликвидиран је из аутоматског оружја, испред своје куће, и то сат после поноћи. Атинска полиција је одмах блокирала тај део града, али није успела да нађе убицу човека чије је богатство процењено на пола милијарде долара.

Причало се да је Бокан повезан с црногорском мафијом и да је пословну империју изградио управо на шверцу цигарета и нафте. Имао је и шпедитерску фирму с десетинама камиона и шлепера, али и неколико авиона. Многи елитни локали, тржни центри и бутици у Београду и Новом Саду припадали су њему, иако су се званично водили на друга имена. Поседовао је и читаву дистрибутивну мрежу за продају штампе, од чега је готово половина била у Београду.

С. Х. Д.