Драгици Стојановић награда „Милица Стојадиновић Српкиња“

Њену збирку „Од(а)бране песме” („Граматика“, Београд, 2017.) међу 15 песничких књига ауторки, писаних на српском језику пристигли на конкурс ЗКВ, наградио је жири у саставу: др Зоран Ђерић (председник), Фрања Петриновић и др Драгана В. Тодоресков.

Награду је уручио проф. Мирослав Штаткић, покрајински секретар за културу и јавно информисање и односе с верским заједницама, а у својој поетској речи захвалности добитница је указала да њена поезија има меланхолични дух Миличиног лица. Књига „Од(а)бране песме”, иначе, представља рекапитулацију песничког рада Драгице Стојановић у протекле три деценије и у њој су се нашле песме из свих prеthodnih збирки уз циклус, „О хрид“са нових 13 песама.

– У духу наслова, ова књига је и својеврсна одбрана поезије, одбрана права да се пише из позиције жене, отуда се она означава као савремена феминистичка лирика – рекао је председник жирија др Зоран Ђерић. – Песникиња се често поистовећује са књижевницама и њиховим несрећним судбинама, од Јефимије, преко Емили Дикинсон и Марине Цветајеве, до Силвије Плат и Исидоре Секулић. Али и многим другим, знаним и незнаним, монахињама, дружбеницама, пасторкама, удовама, читатељкама. У песмама Драгице Стојановић има и много аутобиографским елемената, потом и аутопоетичких. Код ње се преплићу чињенице и емоције, прочитано и доживљено, све то је пропуштено кроз њену песничку визуру и уобличено у песму.

Има, наводи др Ђерић, у њеној књижевној и животној биографији и много подударања са песникињом по којој ова награда носи име - Милицом Стојадиновић Српкињом - има бунта и неспоразума са околином, па и извесне трагичности у судару са другима. Њен лирски субјект се, како то истиче и у најновијем циклусу, „одбија од хриди, повређен, али неумољив у настојањима да истраје и сведочи о себи, о својој љубави, као и о својим провалијама”. Поезија јој је, што и сама ауторка истиче, одувек била ’најпогоднији кофер’ да у њега смести све и то увек носи са собом. „Поезија је, несумњиво, неодвојив део њеног бића, баш као што је и женскост њено примарно, идентитетско обележје”, како то истиче у поговору Наталија Лудошки.

Драгица Стојановић (Зрењанин, 1963) објављује поезију више од три деценије у бројним књижевним листовима и часописима, а награђена књига је њена шест песничка збирка. Заступљена је и у неколико антологија и добитница награда „Станко Симићевић“, „Смели цвет“, „Смедеревске песничке јесени“, „Улазаница“ и „Печат вароши сремскокарловачке“.

На манифестацији „Милици у походе” представљене су јуче и нове збирке прошлогодишњих добитница „Биће снега” Стане Динић Скочајић и „Матица” Сунчице Денић.     

Н. Попов