Веселиновић: Отишао сам из Воше због двојице људи
Фудбалска Суботица ове јесени живи неким лепим, можда и никада раније доживљеним ритмом. Екипа Спартака Ждрепчеве крви, после 16 одиграних првенствених кола, налази се на високом, четвртом месту на табели Суперлиге, али, што је много битније, игра изузетно добро, лепо за око и ефикасно и због тога не чуди скоро једногласна оцена релеватних људи да су Суботичани домаћи фудбалски хит.
Иако су током прошлог лета доживели доста промена у играчком кадру, уз то оставши без појединих носилаца игре, „плави голубови“ су израсли у респектабилан колектив, тим који се не плаши да изађе на црту никоме и који има квалитет и потенцијал за велика дела. У великој мери заслуге за узлет припадају Александру Веселиновићу, шефу стручног штаба и човеку који је имао јасну визију како да из властитог поимања фудбала, обогаћеног оним што клуб поседује у фонду играча, почне да ствара чудесну причу чији се крај никако не наслућује.
- После краткотрајног рада у Војводини, добио сам позив од председника Спартака Драгана Симовића и потпредседника Жељка Кнежевића, који су проценили да сам тип човека и стручњака који би требао да ради у Суботици – рекао је Александар Веселиновић. – Договорили смо се, поделивши заједничку визију, боље рећи - причу, коју смо почели да стварамо млада екипа, чланови управе и ја. Током лета клуб су напустили трећи стрелац прошлогодишњег првенства Огњен Мудрински, Црногорац Јововић, Словенац Трефл и стандардни првотимац Анђић, тако да је екипа била доста ослабљена. Превасходни циљ био нам је да избегнемо грчевиту борбу за опстанак, али је све отишло у неком другом, позитивном правцу, како за сам клуб и све нас који у њему радимо, тако и за саме играче.
Како је то кренуло у неком другом правцу у односу на онај који сте планирали, а којим сте просто опчинили Србију?
- Никада не можете да кажете и прогнозирате какви ће резултати бити. Када сам дошао, рекао сам председнику Симовићу да не могу да гарантујем колико ћемо бодова освојити, колико голова постићи, нити на ком месту ћемо бити. Једино што сам му обећао било је то да ћемо играти нападачки фудбал и то против сваког ривала. Сада, после 16 одиграних утакмица, завничан податак је тај да је ово најуспешнија сезона од оснивања ФК Спартак 1947. године, јер имамо највећи број освојених бодова у историји, а после Црвене звезде и Партизана трећа смо најефикаснија екипа у лиги. Уз то, веома ми је драго што су се афирмисали млади играчи, попут Остојића и Ћаласана, који су постали млади репрезентативци Србије, ту је и члан младе селекције Македоније Абаз, па капитен младе репрезентације Црне Горе Вукчевић, а од петка увече Спартак има и А репрезентативца наше земље - Ђорђа Ивановића.
Који су још плусеви који су Спартаку ЖК омогућили да пође nеočikannom и несањаном стазом успеха?
- Што се Ивановића тиче, када сам дошао, а на основу његове грађе, умећа и потенцијала, проценио сам да треба да га померимо с бочне позиције ка средини терена и то је, испоставило се, био пун погодак. Афирмисао се, с девет постигнутих голова тренутно је други стрелац лиге, одмах иза Пешића, а уследио је и позив за репрезентацију. Стефан Хајдин је, такође, једно од наших откровења, младић којег смо довели из Српске лиге, конкретно из Старе Пазове и који се наметнуо. Ту је и мали Керкез из Челарева, један од најталентованијих штопера, који прошле године уопште није играо, па Јапанац Шимура који је стигао из црногорске лиге, Немања Николић је лане био трећа нападачка опција после Мудринског и Пуровића, а у овој сезони је реално, уз Боаћија из Звезде, најкомплетнији нападач у нашој Суперлиги. Треба нагласити да Савковић игра много боље него што је то чинио лане, одличан је Чечарић, други штопер Радовановић је изванредан, па већ поменути голман Остојић... Имамо, дакле, читаву плејаду младића који су лепа перспектива Спартака и српског фудбала.
Утисак је да је наша фудбалска јавност посебну пажњу на игре и резултате Суботичана обратила тек након оне, по многима, сензационалне победе над Војводином у Новом Саду (5:0).
- Игром случаја, тако се потрефило. Влада Гаћиновић и ја радили смо у Војводини, нажалост, веома кратко, а онда је Спартак славио убедљиво у Новом Саду управо са нама на челу, што је била једна од најубедљивијих победа у клупској историји и један од најтежих пораза Новосађана у аналима. Можда је и пре, односно после тога било и наших бољих игара, али је тај тријумф обележио јесењи део првенства и громогласно ођекнуо у читавој фудбалској јавности.
Можете ли сада да конкретније кажете због чега сте, после само 19 дана, напустили редове Војводине?
- Било ми је велико задовољство то што сам радио у Војводини, а из ње сам отишао без пораза. Имао сам две победе и два ремија, уз веома позитивну оцену јавности о нападачком фудбалу који смо играли. Са свима сам у Новом Саду имао изванредну сарадњу, а при томе мислим на чланове Радне заједнице, играче, тренере и навијаче, али нисам био на истим таласним дужинама с двојицом тада водећих људи у клубу. Имали смо различите професионалне визије о начину на који треба да се ради, али и људске погледе на неке вредности. Нисам могао да спроводим своје идеје и сматрао сам да је најпоштеније да одем и драго ми је што је све прошло без икакве афере. Једноставно, моји животни приниципи ми нису дозвољавали да наставим тај рад, али ми је велика част то што сам био део историје тако великог клуба као што је Војводина – закључио је Александар Веселиновић, човек који је, заједно с играчима и управом Спартака ЖК, почео да ствара фудбалско чудо на самом северу Србије.
Александар Предојевић
Каква су очекивања која имате пред наставак првенства?
- Улазимо у сам финиш јесењег дела сезоне, која је имала изузетно згуснут распоред. Не треба да одступимо од нашег обичаја да идемо од утакмице до утакмице, да у сваком дуелу играмо максимално, а онда ћемо да сачинимо извештај шта смо то урадили и повучемо смернице у ком правцу треба да корачамо даље. Видећемо у каквом ћемо бити стању, ко ће од играча остати, а ко ће нас напустити. Клуб од нечега мора да живи, продаја играча је неминовност, али оставимо то за време које тек следи. Имам срећу да сам у свим клубовима у којима сам радио имао изванредну сарадњу с навијачима. Драго ми је да се фудбалска Суботица пробудила, иако, нажалост, то још не примећујемо по посети на нашем стадиону. Трудом и квалитетом рада и игара, момци који носе дрес Спартака ЖК то заслужују. О Европи нећемо да причамо, сетимо се од каквих смо жеља кренули. Настављамо даље својим путем, а видећемо куда ће нас он одвести –рекао је Веселиновић.