Брату Дугог притвор до месец дана

Та мера му је одређена због опасности од бекства.

Он је пред судијом изнео своју одбрану, сазнајемо незванично.

Како смо писали, припадници Министарства унутрашњих послова – Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК), у заједничкој акцији с припадницима Полицијске управе Нови Сад, ухапсили су га под сумњом да је починио кривично дело недозвољене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материја.

По саопштењу полиције, приликом претреса просторија које Ранко Л. користи, пронађено је пет пушака различитих марки и калибара, четири пушке различитих марки и калибара с оптичким нишанима, пушка „пумпарица”, четири пиштоља различитих марки и калибара. Такође су нађена и три пушчана кундака, три пушчане цеви, 2.117 комада бојеве муниције различитог калибра за аутоматско, полуаутоматско оружје и пиштоље, 975 комада патронске муниције, 12 празних оквира за аутоматску пушку и пет празних оквира за полуаутоматску пушку.

Приликом претреса пронађена је и истекла путна исправа Јужноафричке Републике са сликом окривљеног.

По сазнањима „Дневника”, осумњичени Ранко Л. је рођени брат покојног комаданта Српске гарде Бранислава Лаиновића Дугог, убијеног у Београду 2000. године испред хотела „Србија”. О његовом убиству постоје две верзије. По првој, поред Лаиновића, који је у тренутку убиства разговарао телефоном, прошла су двојица младића. Изненада, један од њих се окренуо и пуцао у Лаиновића. Када је он пао на плочник, младић га је „оверио”.

По другој верзији, на Лаиновића је пуцао један нападач, који му је пришао с леђа и убио га.

Бранислав Лаиновић Дуги, или Лајави, како су га Новосађани звали, каријеру је започео у иностранству. Дружио се с Љубомиром Магашем, познатијим као Љуба Земунац (убијен 1986. године испред суда у Франкфурту), Радетом Ћалдовићем Ћентом (убијен 1997. године у Београду док је седео у аутомобилу с Мајом Павић, венчаном кумом Светлане Ражнатовић, која је такође страдала у тој сачекуши), Ђорђем Божовићем Гишком (убијен под неразјашњеним околностима у околини Госпића 1991. године)… По повратку из иностранства у Нови Сад, стечени новац уложио је у некретнине.

Ни данас се не може рећи са сигурношћу зашто је Лаиновић убијен. Медији су спекулисали о томе да се некоме замерио због оштрог језика и сумњивих послова, а поједини су га повезивали с убиством Жељка Ражнатовића Аркана. Наиме, Бранислав Лаиновић Дуги био је привођен на информативни разговор у оквиру истраге о убиству команданта Српске добровољачке гарде Жељка Ражнатовића Аркана.

Дуги није имао лепо мишљење о Аркану, и то је јавно износио. Медији су тада пренели да је Лаиновић рекао да не зна ништа о Аркановом убиству, да схвата бол Арканове породице, али веома добро зна и колики је бол Аркан нанео другима, само се о томе нигде не пише, иако је многе у Београду завео у црно.

Био је власник једне од највећих дискотека у Европи тих година, али и многих новосадских локала. Појединци тврде да је највише зарађивао од зеленашења. Деведесетих година прошлог века име Бранислава Лаиновића често се помињало у јавности. Тада га је Јездимир Васиљевић, познатији као Газда Језда, оптуживао да је учествовао у отмици његове породице након пропасти „Југоскандика”, што је Лаиновић оштро демантовао, а Газда Јездине оптужбе никада нису ни доказане.

Многи Новосађани о Лаиновићу имају само речи хвале. Иако је био  неколико пута на мети убица, није носио панцир и није имао телохрантеље. Тог 20. марта 2000. године убијен је по свим мафијашким правилима. Његов убица још није откривен.

Е. С. Х.