Волонтери који спасавају животиње кад други неће и не могу

"Није било напорно, али тренутак у којем се транспортер у који сам ставио мачку отворио био ми је поприлично језив јер нисам очекивао да ће се то десити. Срећом, за нешто мање од пола сата смо успешно завршили акцију и спустили мачку“, додаје Перић.

Младог Дамјана смо сасвим случајно затекли с алпинистичком опремом док се пењао уз високо дрво на које се Лиза успела и с којег није умела сама да сиђе. Након што је чула гласно мјаукање, пожртвована суграђанка позвала је више бројева телефона, али се то удружење једино и врло брзо одазвало.

„Анимал ресцуе Србија” је невладино и волонтерско удружење, основано пре годину и по с намером да се дивље и домаће, власничке животиње и оне без власника, спасу из кризних ситуација, односно онда када је за то потребна посебна опрема или знање за које друге службе нису надлежне.

“ Имали смо већ више од 400 акција, а осим у Новом Саду, функционишемо у Београду, Нишу и Вршцу, па нам је намера да се проширимо по целој Србији и прерастемо у службу за спасавање животиња на националном нивоу”, рекла је секретар удружења Ирена Узелац и додала да је један од циљева да њихови волонтери на локалном нивоу могу да спасавају животиње током великих непогода.  

Управо су мачке те које упадају у највише проблема и невоља јер се најчешће попну на дрво бежећи од друге мачке или пса па не умеју саме да сиђу. Двоје младих волонтера нам је испричало да се дешава да мачке ту остану заробљене и по неколико сати или дана. Осим мачака и паса, често су спасавали и птице уплетене у кучину, али су помогли и једном јарету да се извуче из шахта  у који је упало. Једини услов за излак на терен је, кажу, да екипа процени да је акција у њиховој надлежности, те да је прилаз животињама у опасности неприступачан.

“Ми не излазимо на терен једино ако немамо довољно слободних волонтера или на акције које може да обави неко други, односно које нису у нашој надлежности”, казала је Ирена Узелац, објашњавајући да не могу нпр. да спасу маце уколико су ушле у хаубу аутомобила јер немају овлашћења да дирају туђи  аутомобил. "Након пријема позива, слободни волонтери се јављају, сами организују и одлазе на акцију у зависности од хитности. Некад се деси да имамо и по неколико акција дневно па идемо тамо где је најхитније. “

Спречили еколошку катастрофу

Иако их у свим градовима има око 40, екипу новосадских волонтера чини пет девојака и један момак. Тако је ова екипа недавно у Мошорину, након обавештења да су живи пси бачени у јаме за угинулу стоку, отишла на терен и спасла кучиће. Волонтерке Удружења су, такође, спречиле еколошку катастрофу јер су у том насељу затекле гомилу бачених животињских лешева. Оне су тај призор снимиле и објавиле на друштвеним мрежама, јавност је реаговала, а комуналне службе су дошле и почистиле тај простор.

Волонтери Удружења сами набављају све што им је потребно за спасавање животиња, мада им понекад спонзори донирају храну за оне које остану у привременом смештају.

“Ако је животња власничка, вратимо је власнику, али ако нема власника и при томе је истраумирана или повређена, обично је донесемо код нас у привремени смештај на рехабилитацију и онда покушамо удомљавање”, рекла је Ирена Узелац.

У интересу волонтера Удружења „Анимал ресцуе Србија” је да што више људи сазна за њих да се не би губило време позивајући службе које нису надлежне за спасавање животиња. Због тога апелују на све грађане да их позову на број 064/8-210-200 уколико виде животињу чији је живот угрожен на неприступачном терену.

В. Бијелић