Ко пита за фискални исечак, исплаћује пензије

У 1.942 случаја, или код 37 одсто контролисаних, уочене су неправилности. Инспектори подносе пријаве, изричу казне и привремено затварају радње прекршилаца.

О томе да ће доста посла имати и у наредном периоду говоре подаци за октобар. У првих десет дана октобра по подацима Пореске управе, од 40 контролисаних објеката, 27 је затворено. Контроле су обављене диљем Србије, а у Војводини у Панчеву, Руми, Кули, Сремској Митровици.

Слични подаци понављају се из године у годину. Готово свака контрола покаже да између 30 и 40 одсто контролиснах не изаје фискални рачун и поред законске обавезе. Добијају казне, затварају им се локали на рок до два месеца па и више.

Испада да се више исплати платити казну него порез. Казне нису мале: за предузетинке до пола милиона, а за правна лица чак до два. Плус што, након што исти прекршилац буде поново ухваћен на делу, следи катанац на локал.

О томе какву би политику у тој области требало водити да се обвезници приволе на то да изају рачуне и пуне buyеt, порески стручњак Ђерђ Пап каже:

"Могу се применити репресивне мере као што је кажњавање, затим подстицаји, као што је наградна игра ", објашњава Пап.

Према његовим речима, посебно треба радити на подизању свести грађана.

"Уколико било шта купе а не добију фискални рачун, морају занти да штете сами себи. Новац завршава у yеpu продавца или угоститеља, уместо да оде у буџет па за школство, здравство и остале потребе. Свака од поменутих мера има одређене предности и мане", каже Пап.

Пап наглашава да код нас има мало пореских инспектора који раде на терену. Самим тим, и капацитети за кажњавање су ограничени. Подизање свести је процес а наградне игре не трају вечно. Самим тим, ефекти које те мере постижу нису трајни.

У Удружењу потрошача Србије подсећају грађане на то да имају право да траже и добију рачун за услуге или робу коју су платили. Зато треба да траже да им се рачун изда.

Другим речима, што више издатих фискалних рачуна, то више пара у buyеtu па и шанси да се пензије повећају више од пет одсто, баш као и плате у јавном сектору. Зато би баш те групе грађана могле бити десна рука порезника ако после сваке куповине запитају за фискални рачун.

Грци су шампиони

Србија није првак у Европи по утајама пореза. Ас је Грчка, а они, осим осталих инструмената, користе и наградне игре, и то у договру с повериоцима – ЕУ и ММФ-ом. Нова игра у тој земљи стартује наредног месеца у наградном фонду наћи ће се 12 милиона евра. У првом извлачењу милон евра ће поделити хиљаду добитника. Учесници могу бити сви који плаћају картицама јер је безготовинско плаћање добар инструмент у борби против утаја. Они који донесу рачуне и слипове, моћи ће да добију лутријске лозове. Срећницима добици неће бити опорезовани, али уколико дражви дугују новац за порез, из добитка ће се прво то намирити. Има ту инспирација и за наше приређиваче пореских наградних игара.   

Д. Вујошевић