Словенија бира новог председника
ЉУБЉАНА: Широм Словеније јутрос су у 7 сати отворена бирачка места на којима 1,7 милиона бирача одлучује о новом председнику те земље.
Словенија данас бира петог по реду демократски изабраног председника од проглашења независности 1991. године, а у првом кругу ће учествовати девет кандидата, од којих су пет жене.Ту функцију су до сада обављали Милан Кучан у два мандата, Јанез Дрновшек, Данило Турк и Борут Пахор, актуелни председник који ће се борити за још један мандат.
Ако га буде, други круг ће бити одржан 12. новембра.
Бирачка места се затварају у 19 сати а при резултати се очекују око 22 сата.
Кандидати су: Људмила Новак из странке Нова Словенија - хришћански демократи, Марјан Шарец са Листе Марјана Шарца, Маја Маковец Бренчич из Странке модерног центра - СМЦ, Борут Пахор са листе Дејан Жидан и група бирача, Ангела Ликович, која представља Глас за децу и породицу и Борис Попович са листе Словенија заувек.
Кандидати су и Романа Томц из странке Словенске демократске странке - СДС, Сузана Лара Краусе са листе СЛС - Словенска народна странка и Андреј Шишко из Покрета Сједињена Словенија.
У бирачки списак је уписано 1.716.039 са правом гласа.
У Словенији не постоји, иначе, велико интересовање за председничке изборе, иако се ради о највишем положају у држави.
Међу кандидатима за председника државе нису кључни политичари у држави, а изборна кампања не побуђује пажњу шире јавности.
Аналитичари сматрају да је Словенији потребан председник или председница са визијом, који мора заједно са другим актерима на словеначкој политичкој и друштвеној сцени потражити општи друштвени консензус о будућности те републике са јасно опредељеним циљевима за будућност, јер се догађају велике геополитичке промене, које се тичу свих заинтересованих страна.
Словенија, сматрају у Међународном институту за балканске и блискоисточне студије (ИФИМЕС), мора себи да постави нове циљеве, упркос томе што је чланица Европске уније.
Изговарања да ће држава у основи следити политику ЕУ, односно званичног Брисела указују на то, да Словенија нема јасне визије будућности.
Држава би, сматра се, морала да пронађе своја решења и реализује своје интересе, што значи да мора да развија билатералне односе изван ЕУ и тражи нова тржишта, на којима до сада Словенија није била, или је била незнатно присутна.
Држава је још од осамостаљивања 1991. године снажно политички поларизована и непрестано се одвија оштра борба између тзв. снага континуитета (бивши комунисти), које симболизује бивши председник Словеније Милан Кучан, и снага "словеначког пролећа", које симболизује бивши премијер и председник Словеначке демократске странке (СДС) Јанез Јанша.
Актуелни председник Пахор је на прошлим изборима наступио као лидер Социјалдемократа (СД), а на предстојећим ће бити независни кандидат зато сто је његова странка одбила да га кандидује.
Аналитичари сматрају, да се Пахор по правилу није мешао ни у једно важно питање за земљу, већ га виде као пуког посматрача догађаја.
Од њега се након прошлих избора очекивало да ће унети нови замах у словеначки политички простор, да ће се наметнути у региону и на међународној сцени, али се то није догодило, сматрају аналитичари.