У Равном и Савином селу ничу дрвореди багрема

У протеклих четири - пет година на подручју општине пошумљено је више од 50 хектара, али и поред тога овај крај је готово непошумљен, јер је проценат зеленила мањи од један одсто.

По речима руководиоца Сектора за пошумљавање при Јавној агенцији за зохигијену и пољопривреду Марка Ђурковића, у пошумљавање ће се кренути чим вегетација стане.

Посадиће се око 7.000 садница, првенствено баргема, затим на мањој парцели тополе и допунити дрвореди страдали од прошле године. Парцеле које се пошумљавају се не обрађују годинама због лошег квалитета земљишта, па ће се на овај начин покушати да парцеле буду уређене и да багреми послуже као заштита од ветра, каже Ђурковић.

Он истиче да дуж саобраћајница у општини постоје дрвореди и да се планира да се између њих засаде повећи жбунови како би се побољшала микроклима и тако постигла боља заштита од ветра и спречило наношење снега, али Ђурковић скреће пажњу на то да садња дрвећа поред путева није пошумљавање.

Еколошки просек пошумљености земљишта је 14 одсто, у Србији је пошумљено 29,1 одсто а од тога у Војводини свега шест одсто подручја каже председник Еколошког поркета Врбас Ратко Ђурђевац.

Врбас вапи за дрвећем, па приликом садње треба водити рачуна које врсте садница садити.

Када дрвећу истекне рок стабло треба да буде од користи у прерађивачке сврхе, а крошње су уједно и станиште за птице.

Ђурђевац подсећа и на то да шуме задржавају воду од атмосферских падавина, од јаче кише, наглог топљења снег и спречавају бујице.

Пошумљавањем је могуће, каже, спречити и активирање клизишта.

Шуме задржавају воду у земљишту и тако одржавају залихе воде, па је на тај начин боље снабдевање питке воде у току сушних периода.

Зато је пројекат пошумљавања које је ове године спровео Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство значајан.

Општина Врбас треба зато сваке године да конкурише за новац, али и из сопственог буџета да новац усмерава за ове намене, каже еколошки предводник у Врбасу Ратко Ђурђевац.

З. Делић