Бачкопаланчанин Благоје Вукоњански не одриче се своје варбург лимузине
БАЧКА ПАЛАНКА: На паркингу Стамбеног блока „Партизан“ у центру Паланке, лако је уочити „варбург” власништво познатог овдашњег адвоката Благоја Вукоњанског, а поред чувене лимузине из времена DDR паркирана је крагујевачка „флорида”, власништво исте породице.
Није реч о олдтајмерима за параду, већ о аутомобилима који своје власнике још нигде нису оставили на друму.
Ни сам не знам колико ме је до сада људи питало, звало телефоном и тражило да им продам варбург, каже Вукоњански који је давно дошао у Бачку Паланку и започео адвокатуру.
Купио сам га 1989. године, сасвим случајно и то на убеђивање другара таксисте, присећа се наш саговорник.
Како је даље казао, једна фирма у Загребу била му је дужна доста новца, а као компензацију пунуђено му је да преузме четири варбурга.
Нисам знао шта ћу да радим са толиким аутомобилима, али сам на крају ипак пристао да узмем један и нисам се покајао. Да сам знао шта ће се после дешавати, а десило се да се бивша држава распала и да сам остао без преостала три аутомобила, а новац никада нисам добио, узео бих сва четири, каже Вукоњански.
Благоје каже да је раније возио „реноа” и да му никада није падало на памет да купи нешто попут лимузине која се совјевремено производила у Источној Немачкој попут такође легендарног “трабанта“. Сада, вели да се није покајао.
Пре скоро три деценије, сећам се, овај мој варбург коштао је 71.200 ондашњих динара, а то вам је у то време било око 6.500 бивших немачких марака. У њему је мотор од 1300 кубика са 50 киловата, мотор је бензински и данас у просеку са градском вожњом троши око осам литара на 100 километара. Они који нису у току када је реч о историји аутомобилизма чуде се да моја лимузина има бензински мотор, прича наш саговорник.
Како додаје, када се Немачка ујединила у “варбург“ је уграђиван голфов мотор, цео ауто је спуштен, осавремењен.
До сада сам прешао сигурно преко милион километара, а у ауту је већ трећи мотор. И данас, без већих проблема за њега могу да купим нове резервне делове. На пример, сада ми треба термостат, а све делове наручујем у новосадској продавници „Ауто Слобо“, закључује Вукоњански.
Благоје каже да његови аутомобили никада нису били гаражарани, а поред “варбурга“ на паркингу је “флорида“ коју је купио 2004. године, али њу користи други део породице.
За њеогов ауто стручњаци кажу да може да понесе терета као мали камион, да су га некада највише користили пољопривредници посебно у караван верзији, да су га конструктори својевремено сматрали и за туристичко возило...
Може се свашта о њему причати и писати, неки се и шегаче, али ја знам да су њему, поред осталих, захвалне многе моје комшије у викенд насељу поред Дунава код Челарева, додаје Вукоњански.
У том насељу, казао је у наставку за наш лист, испред насипа, један део пута није асфалтиран, па када дође време киша и блата мој ауто са предњом вучом извлачио је скоро све луксузне аутомобиле, преносио људе и ствари до асфалта.
Док будем могао да возим, али и после не верујем да ћу га продати, јер он можда по неким особинама јесте олдтајмер, али који још увек иде по свим врстама путева што је мени у седмој деценији живота довољно, најавио је Вукоњански.
М. Суџум
