„Мали формат” Атељеа 61 у великој Кикинди
Успешних међуинституционалих сарадњи и примера децентрализације уметности, барем када је у питању Установа за израду таписерија „Атеље 61“ (А 61), не мањка ових месеци о другој половини године, у којој је усвојена и Стратегија развоја културе Новог Сада за десетогодишњи период, а која у својим постулатима заговара, између осталог, и измештања култур-продукција ван градских, централних институционалних оквира и простора.
Леп пример међуинституционалне и међуградске сарадње догодио се, о прексиноћној вечери, када је у пинакотеки „Tеrra“ у Кикинди отворена изложба „Малог формата“ Атељеа 61.
Из свог богатог фундуса Збирке Атељеа 61, која броји преко 270 дела израђених у радионици ове јединствене установе културе на територији Србије и малобројне у погледу делатности диљем европског континента, „Мали формат“ је донео пред кикиндску публику 16 таписерија насталих у различитим временским епохама од 90-тих година прошла века до данас. Ауторка изложбе, историчарка уметности Горанка Вукадиновић, отварајући поставку „Малог формата А 61“ у галерији „Tеrra“ истакла је да су се појавом ове установе „могућности таписерије у извођачком смислу значајно промениле, а тиме и став аутора ликовне провинијенције према таписерији као аутономном медију, који је постао широки полигон за истраживање“:
– Таписерија малог формата и надаље је привлачна једном броју уметника. Она заправо јесте њихово свесно опредељење, често и због минуциозности креативно извођачког поступка, који је на таквим површинама таписеријског корпуса могућ, а идејом и тематским аспирацијама оправдан. Такве особине не упућују обавезно на интимистички садржај или лирско расположење аутора ових камерних остварења. Снагом израза, визуелним доживљајем и озбиљним промишљањем уметника таписерије малог формата не ретко изазивају упечатљиву импресију, једнако као и оне монументалних димензија, које јесу најчешћа асоцијација на овај медиј – рекла је кустоскиња Атељеа 61.
Изложба „Мали формат Атељеа 61“ у галерији Tеrra реализована је благодарећи Канцеларији за туризам града Кикинда и новосадске Градске управе за културу, а може се погледати до 1. октобра.
Теодора Ж. Јанковић