Србија ће порасти 2,1 одсто, а инфлација 3,5 процената

Како стоји у експертској анализи, резултати у погледу БДП-а у првој половини године били су нешто нижи но што је очекивано, с просеком на нивоу од 1,2 одсто међугодишње, што је последица негативних једнократних ефеката временских услова у секторима пољопривреде и енергетике. Инфлација је наставила да се креће у оквиру циљног коридора НБС-а, али су јак динар и бољи фискални резултати навели централну банку на то да неочекивано смањи референтну стопу на 3,75 одсто. Фискални резултати у првих седам месеци су изнад свих очекивања јер је Србија забележила суфицит уместо планираног малог дефицита (боља наплата на приходној страни).

„Предвиђамо да ће се у наредном периоду раст БДП-а постепено убрзавати, а кретање раста ће углавном подржавати растућа домаћа тражња, док би нето резултати извоза могли попримити неутралнију улогу јер ће већа домаћа тражња извршити притисак на страну увоза”, наводи се у анализи. Ипак, кориговали су своју прогнозу с 2,5 одсто међугодишње на 2,1 одсто јер резултати у погледу БДП-а у другој половини године не могу значајније компензовати слабије резултате из прве половине 2017. Што се тиче монетарне политике, очекују да се референтна стопа неће мењати јер предвиђају да ће се инфлација стабилно кретати у оквиру циљног коридора. „Фискални резултати су бољи од очекиваних па предвиђамо да ће се дефицит кретати испод један одсто БДП-а. Упркос бољим тренутним фискалним подацима, још има много тога да се уради у оквиру средњорочног програма структурних реформи”, додају стручњаци Ерсте банке.

Динар до 121 за евро

Домаћа валута је под притисцима у правцу апрецијације, али НБС обуздава нестабилност на тржишту. Динар је од почетка године ојачао према евру 3,5 одсто, а релативно снажни притисци у правцу апрецијације су се појавили од априла, док се курс динара према евру тренутно креће нешто изнад нивоа од 119 динара за евро. По мишљењу аналитичара банке, динар подржавају побољшани основни фискални индикатори, интензивније кредитирање у динарима (које је делом резултат стратегије динаризације) и јачи приливи капитала.

НБС је од почетка године често интервенисао на тржишту и на страни куповине и на страни продаје (због сезонског слабљења динара у првом кварталу 2017. године). Тачније, НБС је купио 960 милиона евра и продао 345 милиона. Што се тиче будућих кретања, очекује се да ће макроекономски и фискални амбијент, постепено повећање прилива капитала (и СДИ и портфолио инвестиција) и повећано динарско кредитирање, и даље подржавати динар. С друге стране, повећање увоза подржано домаћом тражњом и сезонски фактори у последњем кварталу године играће кључну улогу на супротној страни. Предвиђамо да ће курс динара према евру остати углавном стабилан у зони од око 120-121 динар за евро, при чему је вероватнији горњи део тог коридора до краја године, којим ће се управљати повременим интервенцијама НБС-а, кажу аналитичари банке.

Очекује се да ће се инфлација кретати у оквиру новог циљног коридора. Просечна инфлација у периоду јануар–август 2017. године је износила 3,3 одсто међугодишње и тиме се померила мало изнад средине циљног интервала НБС од три одсто плус-минус 1,5 процентни поен, уз извесно успоравање у последњих неколико месеци услед сезонских фактора и нешто већег ефекта базе у прехрамбеној компоненти. Базна инфлација (индекс потрошачких цена без хране и енергије) остала је стабилна, крећући се око два одсто међугодишње. „Очекујемо да ће се у наредном периоду укупна инфлација постепено повећавати, подржана очекиваним бржим растом домаће тражње, притисцима на страни трошкова везаним за боља кретања на тржишту рада и код зарада, нешто слабијим динаром и слабљењем ефекта базе. Предвиђамо да ће се инфлација до краја године постепено кретати ка 3,5 одсто међугодишње”, наводи се у анализи. Што се тиче монетарне политике, НБС је у септембру изненада смањио референтну стопу на 3,75 одст (23 од 24 економиста је очекивало да централна банка неће мењати стопу). По званичном саопштењу, на одлуку је првенствено утицала прогноза ниже инфлације за 2017. и 2018. годину. „Осим тога, могли бисмо да кажемо да је централна банка искористила известан маневарски простор створен јачим динаром у условима јачих прилива портфолио инвестиција на домаћем тржишту обвезница. У наредном периоду очекујемо да НБС задржи непромењену стопу у 2017. години јер очекујемо постепено повећање инфлације, подржано горепоменутим факторима, а требало би да видимо почетак редуковања програма квантитативног попуштања ЕЦБ-а и наставак повећања стопа Федералних резерви, што би могло утицати на апетит инвеститора. У тим околностима бисмо могли видети извесно пооштравање става политике НБС-а током друге половине 2018. године”, закључују експерти Ерсте банке.

Д. Урошевић