Копти утицајем све више брину Арапе

Арапски медији последњих дана поклањају велику пажњу отварању прве коптске цркве у Јапану. Тај догађај је већ назван „делом плана Цркве за ширење њеног утицаја у Африци и Азији“. Након посете Јапану патријарх Таврадос ће посетити Аустралију где ће поставити камен темељац за митрополију у Сиднеју, као и за нову цркву. Само пре неколико недеља Коптска црква је отворила храм и у Боливији, док је летос почела градња цркве у Уганди.

Ова експанзија Коптске цркве изгледа доста чудно имајући у виду да се све информације које долазе из Египта, а тичу се живота потомака фараона, већином односе на њихов тежак положај у друштву, дискриминацију од стране већинског арапског становништва и нападе на верске објекте. Међутим, да ли је баш тако? Копти представљају египатску елиту, иако чине само десет одсто становништва које броји преко 90 милиона људи. Међутим, међу градским становништвом Копти су образованији и богатији од муслимана што им омогућава да заузму више положаје. Доктори, адвокати, културни посланици су у већини случајева Копти. Египатска војска је јединствена појава. Тамо их посебно има много.

Висока религиозност

Већина Копта исповеда хришћанство монофизитског правца — верују да Бог има само једну природу — божанску (као Јевреји и муслимани), за разлику од ортодоксних хришћана који верују у две — људску и божанску. На Халкедонском сабору 451. године то учење је било осуђено као погрешно и Коптска црква је била одбачена од ортодоксне хришћанске цркве. Интересантно је да њен поглавар носи титулу александријског папе, много раније од римског епископа, и да уместо трона Светог Петра, као што је случај у Ватикану, он седи на трону Светог Марка. Поред тога, треба рећи да су нам Копти подарили и монаштво. Први манастир је подигнут почетком 4. века у Великој пустињи и био је посвећен преподобном Антонију Великом.

Најбогатија породица у Египту је из редова Копта. Ради се о Савирисима: отац Онси и тројица синова Насеф, Сами и Нагиб. Они поседују велики број компанија, од телекомуникационих фирми, до инвестиционих фондова. Чак су власници прве мобилне мреже у Северној Кореји.

Копти најбогатији

„Ако погледате списак најбогатијих људи на свету који сваке године објављује амерички магазин ’Форбс‘ тамо ћете их обавезно наћи у самом врху, јер се њихово укупно богатство процењује на око 35 милијарди долара. Они су сигурно најбогатији људи у Египту. Наравно, они активно учествују у многим компанијама и њихово учешће у економији земље је веће од 10 одсто, али у сваком случају није и највеће. Десет одсто становника не може да диктира вољу остатку од 90 одсто грађана, али Копти несумњиво поседују лавовски део, изјавио је за Спутњик Владимир Бељаков са Института за источне студије Руске академије наука.

То што Копти живе боље од муслимана има везе са колонијалним периодом који је трајао 83 године. Енглези чија је колонија био и Египат трудили су се да привуку на своју страну пре свих хришћане, тј. људе који су им по религији били блиски.

Муслимани су освојили Египат у 7 веку. Односи између Арапа дошљака и староседелаца, хришћана Копта кроз историју су имали различите фазе. Када су Арапи 639. године ушли у ту северноафричку провинцију Византијског царства Копти су их дочекали као ослободиоце. У почетку су освајачи били благи према њима, коптска елита чак је заузимала високе положаје у државној администрацији и поседовала је значајно богатство, а коптски језик је остао званични језик провинције. Међутим, након 100 година све се променило. Копти су постали мета систематске пљачке, било им је забрањено да јавно носе крст и да јашу коња. Током крсташких ратова ситуација се још више погоршала. Око врата су морали да носе тешке дрвене крстове, док се са патријаршијске цркве у Каиру чула муслиманска молитва. Тек када су Енглези заузели Египат у 19. веку положај хришћана се поправио.

„Тај процес је подигао хришћане из градске средине на прво место, што је касније само настављено. На пример, ако је у породици за време револуције 1952. године отац био професор и имао 2-3 деце, а не 5-6 као муслимани. Деца су им такође имала потпуно друго место у друштву — никад ниско, већ макар средње.  Тако је и дошло до тога да су они у граду богатији, са мање деце и образованији, што је веома важно“, Бељаков.

Док је председник Египта био Хосни Мубарак (1981-2011) Копти су радили и зарађивали, али су постојала извесна ограничења за хришћане. Међутим, доласком на власт исламског покрета „Муслиманска браћа“ ситуација се драстично променила. Држави је претило увођење шеријатског закона и прогон „неверника“. И тада су хришћани одлучили да се активирају.

„Они су врло, врло активно учествовали у смени ’Муслиманске браће‘. Практично су им се већ наредних месеци крваво осветили за то. Они су порушили око 80 хришћанских храмова. То је било јако болно. Међутим, хришћани нису устукнули. Председник је наложио да се на рачун државе све обнови“, подсећа Бељаков.

Након свргавања Мухамеда Мурсија, од чега је прошло четири године, држава има строго неутралан однос и према муслиманима и према хришћанима.

„Апсолутно на исти начин се односи и према једним и према другима. И последњи Устав Египта из 2014. године даје Јеврејима, хришћанима и муслиманима иста права. Копти су увек чинили Владу, више од 10 одсто. Три, четири министра у Влади су увек Копти“, појашњава експерт.

Судећи по свему, то поштује и садашњи председник Абдел Фатах ел Сиси. Он је присуствовао литургији у Коптској цркви на Божић, иако се придржава традиционалних муслиманских погледа. На пример, његова жена се врло ретко појављује у јавности и носи хиџаб. Ипак, он поштује верску равноправност свих грађана што даје веру Коптима у боље сутра.       

Колико је озбиљно спреман да заштити хришћане и председник Ел Сиси је показао пролетос. Тада је сурово казнио Либијце који су убили 10-12 египатских хришћана — египатски авиони су се следећег дана појавили у том региону и бомбардовали милитанте.

„Чим су хришћани на неки начин повређени или су им права нарушена председник моментално даје команду да се то исправи. То је разлика између садашњег стања у којем се хришћани налазе и стања у којем су се налазили у време председника Хоснија Мубарака“, објашњава руски експерт.

Копти можда јесу верска мањина, али утицајна, образована и врло богата. Њихова специфичност је велика религиозност. Њихово мишљење се чује, посебно последње четири године. Међутим, они су за сва своја права морали да се изборе на тежи начин и сваког дана су приморани да их бране. Међутим, не одустају. Штавише, шире своја верска убеђења и ван граница Египта.

Милена Цмиљанић (Спутњик)