Породице имају право да знају, а државе обавезу да разјасне
БЕОГРАД: Коалиција за РЕКОМ позива владе пост-југословенских земаља да питање несталих реафирмишу и поставе га међу приоритетима регионалне сарадње и изградње будућности.
Породице имају право да знају, а државе обавезу да разјасне судбину несталих, саопштила је Коалиција за РЕКОМ.
Подсећа да породице најмање 10.000 несталих особа имају право да знају шта им се догодило, а државе на обавезу да обелодане податке о судбини, без одлагања да идентификују преко 4.000 ексхумираних посмртних остатака и да открију локације гробишта преосталих 6.000 особа чији су судбине још увек непознате.
Према подацима Коалиције, највећи број несталих је у ратовима у БиХ - око 7.000 (5.335 војника Армије БиХ, ХВО и цивила - Муслимана и Хрвата и 1.665 војника Војске РС и цивила - Срба).
У Хрватској још увек је непозната судбина око 1.600 особа - војника Хрватске војске, војске хрватских Срба, и цивила, Хрвата и Срба, држављана Хрватске, подаци су РЕКОМ-а.
Држављана Србије и Црне Горе, који су нестали у ратовима 1991 - 1995. има још 97, и то 2 војника млађа од 18 година, 47 припадника оружаних снага СРЈ, од 31 до 50 гоидна, 30, од 19 до 30 година, и 18 старијих од 51 године.
У вези са ратом на Косову, има још 1.891 нестала особа, с тим да су посмртни остаци 400 особа ексхумирани широм Косова, али још нису идентификовани, због погрешних идентификација одмах после рата и невољности породица које су сахраниле своје жртве да поново дају крв.
Међу несталима, 1.121 особа је албанске националности, 451 српске/црногорске националности и 119, ромске или бошњачке националности.
Највише је несталих у годинама од 31 до 50, и то 331 Албанаца, 150 Срба/Црногораца и 41 Ром, затим преко 61 године - 268 Албанаца, 163 Срба/Црногораца и 15 Рома.
Забрињавајући податак је да је 15 несталих Албанаца, три Србина и четири Рома млађе од 15 година.
РЕКОМ - Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим повредама људских права на територији СФРЈ од 1991. до 2001. године.