У ваздушном саобраћају плате лете 174.000 динара
Од 19 делатности чије просечне зарада одређују просечну зараду у Србији остварену у прошлом месецу, само у седам су оне веће од републичког нето просека, док су у преосталих 12 мање.
Наиме, просечна нето зарада запослених у јулу, по подацима Републичког завода за статистику, износила је 48.101 динар, а више од тога остварено је само у рударству – 74.398, снабдевању електричном енергијом – 78.434, информисању и комуникацијама – 93.138, финансијским делатностима – 80.036, стручним, научним, иновационим и техничким делатностима – 76.276 динара и државној управи и обавезном осигурању – 49.082.
Мање од републичког просека остварили су запослени у пољопривреди, шумарству и рибарству – 42.112 динара, прерађивачкој индустрији – 46.952, снабдевању водом – 42.018, грађевинарству – 42.500, трговини на велико и мало – 37.398, услугама смештаја и исхране – 28.551, пословању некретнинама – 47.654, административним и помоћним делатностима – 39.169, образовању – 42.909, здравству и социјалној заштити – 45.237, уметности, забави и рекреацији – 39.004 и осталим услужним делатностима – 34.191.
Као и prеthodnih месеци, највећа јулска нето плата забележена је у ваздушном саобраћају – 174.175 динара и она је три и по пута већа од просечне јулске зараде у Србији. Разлика између те највеће прошломесечне плате и оне забележене у кинематографији – 23.032 динара је 151.143 динара, што је нешто више од три републичка просека забележена у јулу у Србији. На другом месту по висини прошломесечне нето зараде је рачунарско програмирање – 164.700 динара, затим производња дуванских производа – 140.456, управљачке делатности – 130.479, услужне делатности у рударству – 130.386, рекламирање и истраживање тржишта – 114.840, експолатација сирове нафте и природног гаса – 101.133, производња кокса и деривата нафте – 90.652, финансијске услуге – 90.700 и производња рачунара 86.324.
Када се пореди номинални индекс зарада без пореза и доприноса остварених у јулу ове године, подаци РЗС-а показују да је он у Војводини 95,8 одсто у односу на јун, али и 86,2 одсто у односу на последњи месец прошле године. Међутим, ако се пореди јул ове и године исти месец прошле, номинални индекс зарада без пореза и доприноса у Војводини је 103,7 одсто. С друге стране, рални индекс зарада без пореза и доприноса прошлог месеца у Војводини износио је 96,1 одсто у односу на јун, или 83,9 одсто у односу на крај 2016. Чак, реални индекс зарада без пореза и доприноса у Војводини за целу посматрану годину, јули 2016. и исти месец ове године, износи 99,9 одсто, што ће рећи да су овогодишње јулске просечне плате мање него у истом периоду прошле године.
На првом месту по најнижој забележеној плати у јулу ове године су радници кинематографије са свега 23.032 динара, затим путне агенције – 23.156, изнајмљивање и лизинг – 23.418, поправка рачунара – 25.144, помоћне делатности у финансијским услугама – 25.555, уклањање отпадних вода – 26.206, остале услужне делатности – 26.831 и производња папира и производи од дрвета – 28.458 динара. То су осам делатности које обрађује РЗС у којима је просечна јулска плата мања од 30.000 динара.
Иначе, кинематографија, у којој су прошлог месеца забележене најниже нето зараде од свега 23.032 динара, налази се у оквиру делатности информисање и комуникације, где је просечна јулска нето плата чак 93.138 динара, а у тој делатности су и рачунарско програмирање и консулативне делатности, које имају другу зараду по висини у Србији – 164.700 динара. Ту су и програмске активности и емитовање, где је прошлог месеца просечна зарада била 89.324 динара, затим телекомуникације с 84.140 и информационе услужне делатности с 50.396.
Љ. Малешевић
