Шарчевић: Циљ реформе је већи број гимназијалаца
БЕОГРАД: Циљ реформе гимназијског образовања, чији план је управо завршен, јесте повећање броја гимназијалаца, односно да они чине 40 одсто свих средњошколаца, за разлику од садашњих 22 одсто, изјавио је министар просвете, науке и технолошког развоја Србије Младен Шарчевић.
Шарчевић је у интервјуу за данашње "Вечерње новости" говорио о детаљима тог плана који предвиђа и Стратегија образовања 2016/2020., наводећи да ће гимназије у Србији имати општи, природни и друштвени смер, али у првој години програм ће бити јединствен и ученици ће моћи да бирају један од пет изборних пакета - бизнис и економију, право и глобалне политике, екологију, спорт и здравље и уметност.
Како је рекао, базични предмети биће обавезни за све, а зависиће од смерова, као и да ће постојати посебни програми за надарене за математику, физику, информатику и језике.
"Бизнис и економија усмераваће их ка студијама из те области, што је и најчешћи избор средњошколаца. Право и глобалне политике хит су у свету, на међународној матури, јер се уче политичка географија, социологија, геостратегија, политичка економија и дају велику могућност рада кроз пројекте и међупредметно повезивање садржаја", рекао је Шарчевић.
Он је додао да ће уметнички пакет имати акценат на визуелним уметностима и драми, јер је музички концепт развијен кроз мрежу основних и средњих музичких школа.
"Еколошки концепт може да има и друштвени и природни приступ - од биологије, физике, хемије до правног и економског оквира. Спорт и здравље предвиђени су за гимназијалце који желе да студирају медицинску групацију факултета, физичко васпитање или спортску медицину", рекао је Шарчевић.
Према његовим речима, у трећем и четвртом разреду постојаће обавезност изборних предмета, а однос опште образовних и изборних предмета биће сразмерно синхронизован према недељној оптерећености ученика.
Како је објаснио, ова промена гимназијског образовања потребна је јер деца и даље уче по моделу из 60-их година 20. века.
"Деца и даље уче по моделу по коме се учило и 60-их година прошлог века. У међувремену смо имали "шуварицу", па када је укинута вратили смо се на стари модел. Потребан нам је модернији приступ, а последњи корак реформисане гимназије биће национална матура, која ће заменити пријемне испите на факултетима", рекао је Шарчевић.