Ристић: Вакцинација једина превентива од епидемија 

"Када говоримо о вакцини против хепатитиса Б и MMR у 2016. години забележени су обухвати за прву дозу 90 одсто, а за другу 91 одсто", навео је Ристић.

Он је истакао да се епидемије већих размера могу избећи управо вакцинисањем и да је то најзначајнија превентивна мера.

Упозорава и да би у Србији, уколико би дошло до тренда смањења броја вакцинисаних, могао да се деси румункски сценарио где постоји епидемија од 2016. године, јер је обухват првом дозом MMR вакцине био 80, а другом 50 одсто.

Он је рекао и да је обухват вакцином MMR у Војводини био најнижи 2015. године, а да је 2016. забележен пораст, али да би идеално било да је обухват 95 одсто, јер тада, оцењује, не би размишљали о евентуалној епидемији.

"Оно што је добро је то да рубни крајеви Војводине, јужни Банат и северни крајеви Бачке, где се у околини дешавају епидемије, бележе обухват вакцинацијом од преко 95 одсто, зато немамо продор већег броја оболелих ка унутрашњости Војводине“, казао Ристић.

Према његовим речима, највеће последице невакцинисања деце су, када се говори о морбилама, компликације и то запаљење плућа.

"Американци у својим аналазима истражују колико деце од неке болести буде хоспитализовано, код колико њих се јаве компликације, колико њих умре и они су проценили да су, због тога што су вакцинисали децу MMR вакцином, од 2000. до 2014. године спречили да умре 15, 6 милиона деце“, рекао је Ристић и додао да од тог не треба бољи аргумент за вакцинацију.

Ристић истиче да епидемиолози и педијатри никада нису били нити ће бити присталице кажњавања за невакцинисање, те додаје да се они труде да кроз едукацију укажу на значај спровођења вакцинације.

Мислим да мера кажњавања родитеља који невакцинишу дете неће донети неке резултате, али то је законска обавеза и морамо се тога придржавати. Постоје земље у Европи које немају обавезну вакцинацију и то је истина, али је истина и да оне у којима су вакцине биле необавезне, након епидемије, постале су обавезне“, истакао је Ристић.

Најсвежији пример је, како је рекао, Италија, где је од 2016. до 2017. године 4.500 деце оболело, а од тога троје је умрло.

Када је регистован први случај смртног исхода они су увели обавезну вакцинацију MMR вакцином, а зашто би ми чекали да нам се деси епидемија већих размера па да схватимо да је обавезна вакцинација пожељна? Не треба да чекамо већ да спроводимо што је закон прописао“, указао је Ристић.

Према његовим речима, у Србији данас захваљујући вакцинама немамо велике богиње, дечју парализу, тетанус код новорођенчади.

Те али и многе друге заразне болести против којих се спроводе вакцине су сведене на појединачна јављања. Те болести данашњи родитељи уопште нису видели и зато они само уоче нежељене реакције које се јаве после вакцинације, а које су најчешће локалног и благог типа, никако животно угрожавајуће“, рекао је Ристић.

Он је додао да значајну улогу о наводним нежељеним реакцијама има и интернет и доступност информација о вакцинама, од којих је већина, како је навео, нетачна.

Када је реч о нежељеним ефектима MMR вакцине, Ристић каже да у једном од милион случајева може да се јави енцефалитис.

Када се то преведе на популацију у Војводини, то значи да треба да извакцинишете 50 година децу да би се јавио такав један случај. Међутим, ако посматрате на нивоу епидемије, ризик за појаву запаљења мозга је хиљаду пута већи, што значи боље се вакцинисати да не би дошло до епидемије“, истакао је Ристић.

Он је оценио да се тренутно не само наша земља него и земље окружења и цео свет налазе у фази у којој све указује да може доћи  до епидемије већих размера.

"Тада ће становништво схватити значај вакцинације и потиснути све поруке које стижу против вакцина", истакао је Ристић.

Он сматра да би се вакцинисањем што већег броја грађана дошло  близу циља који има Светска здравствена организација - да се болести које носи само човек искорене, и да би као што је вариола искорењена, било могуће искоренити и мале богиње и заушке.

Према најавама из ресорног министарства, како је истакао, од 1. октобра би у примени требало да се нађе као обавезна и вакцина против бактерије стрептококус пнеумонија или пнеумококе, која ће штитити од упале средњег уха, бронихтиса, менингитиса, сепсе, упале плућа.

“Наши педијатри, чак и неки антивакцинисти, залажу се за њено увођење, чак су и они свесни који је њен значај и ако знамо да је велика већина родитеља куповала ту вакцину иако она није обавезна, верујем да већина неће имати негативан став према њој”, навео је Ристић.

Ако нам остану овакви обухвати вакцинацијом, истиче, око нас могу да се дешавају епидемије и ми нећемо бити у опасности, али ако наставимо да не слушамо струку, већ да нам је интернет лекар, упозорава, бићемо у проблему.

Он је навео да је последња регистрована епидемија у Војводини била у јуну у Срему, међу здравственим радницима Опште болнице Сремска Митровица, и то јер је једна особа боравила у Италији, где је епидемија била у току, па је вирус увезен, те додао да је та прича завршена са шест оболелих.