Чак 12 стечаја траје од 15 до 22 године
За првих седам месеци ове године у привредним судовима у Србији отворена су 193 стечајна поступка па их тренутно у целој држави има 2.096. У току ове године закључено је 117 стечајних поступака, а по подацима, од када Агенција за лиценцирање стечајних управника врши надзор до почетка овог месеца обустављено је укупно 608 стечајних поступака.
Статистика Агенције за лиценцирање стечајних управника показује да је још увек активно 12 поступака који трају од 15 до 22 године, док су три која су окончана трајала 15-16 година.
Ефикаснији стечајни поступци одавно су захтев ММФ-а, а од прошле године најављују се измене Закона о стечају да би се поступак убрзао и пре дошло до коначног решења, било да је реч о реорганизацији предузећа, било о банкроту. Недавно је сачињен нови Нацрт измена Закона о стечају и он би ускоро требало да се нађе пред Владом Србије. Међу новинама је и повољнији положај банкара и осталих финансијера који су зајмове обезбедили хипотекама и залогама, па ће они, уколико Нацрт буде усвојен, знатно брже и у већем проценту намиривати своја потраживања.
Уколико се стечајни дужник продаје као правно лице или његова целокупна имовина, првенство у намирењу имаће повериоци који имају обезбеђење на било којем делу имовине. Једна од новина је и да ће фирме које су дуго година у стечају брзо одлазити у банкрот или реорганизацију. Унапређује се и поступак продаје имовине и побољшава процедура продаје да би се прекинуо зачарани круг потраживања.
У случају обезбеђених поверилаца, предвиђа Нацрт, у одређеним ситуацијама биће могуће укидање забране наплате у стечају. Наиме, предвиђа се ангажовање лиценцираних проценитеља, чије се мишљење тражило и у ситуацији када је потребна процена да ли је сврсисходније фирму водити у реорганизацију или банкрот, и то у погледу сваке класе поверилаца појединачно.
Унапређује се и поступак продаје имовине и побољшава процедура, а новина је и да ће стечајни управник при намери да пословни простор фирме у стечају изда у закуп морати тражити сагласност од обезбеђених поверилаца. Сагласност ће морати тражити и уколико намерава да прода имовину фирме непосредном погодбом, а да је пре тога није јавно понудио.
Љ. Малешевић