Курти: "Косово постаће Босна" уместо "Косово је Србија"
БЕОГРАД: Кандидат “Самоопредељења” за косовског премијера Аљбин Курти рекао је да није у принципу против дијалога, али сматра да дијалог треба да се води са Србима са Косова, док за Заједницу српских општина каже да је замишљена као нова Република Српска.
Он у интервјуу за београдски “Експрес” каже да су преговори са Београдом обустављени, тврдећи да је било превише инвестиције, а премало добитка током шестогодишњих преговарања.
Време је да се разматра зашто је било овако. Нама су потребни разговори са ЕУ о преговорима са Београдом, сматра Курти, објављено је на сајту тог недељника.
Нисмо против дијалога у принципу, али смо против дијалога без принципа.
Пре свега, ми ћемо успоставити дијалог са Србима са Косова, рекао је Курти тврдећи да ће то бити “отворен дијалог, демократски и друштвени, одоздо па нагоре”, посвећен економском развоју и фокусиран на запошљавање људи.
Он тврди и да је досадашњим дијалогом у Бриселу, Србија желела да се приближи ЕУ, а истовремено да “ојача Србију унутар Косова”, као и да је у тим преговорима Косово било тема дијалога, а не једна од страна у дијалогу и то због немарности корумпираних косовских власти.
Према његовим речима, некадашњи слоган “Косово је Србија” Влада Србије замењује слоганом “Косово постаће Босна”, поредећи Заједницу српских општина са начином на који се стварала Република Српска.
Двадесет шестог априла 1991. године 14 општина у БиХ направило је своју Заједницу општина која је 9. јануара 1992. прогласила независност, а 28. фебруара те године добила свој Устав, наводи Курти.
На питање да ли подржава формирање ЗСО и на који начин би осигурао безбедност и нормалан живот Србима на Косову, Курти тврди да идеја и захтев за ЗСО нису дошли од косовских Срба него из Београда.
Када је 23. децембра 2015. Уставни суд Косова прогласио да ЗСО није у складу са чак 23 члана Устава, ниједан Србин са Косова није се бунио, него је само Београд постао веома љут, тврди Курти.
Он сматра да се интеграција Срба и њихово благостање може постићи “друштвеном интеграцијом путем равноправности и развоја”, а не, како каже, “само институционалном интеграцијом путем привилегија за српске министре и посланике”.