Израда шешира важнија од економије

Њене рукотворине ће бити изложене 5. августа у кафе-галерији „Изба”.

„Сматрам да су они данас поново актуелни и веома корисни током летних врућина. Поново су постали пропратни аксесоар женског изгледа, чему се и ја трудим да допринесем.“ 

Шешир је некада био симбол грађанства, како за жене, тако и за мушкарце, који су благим наклоном шешира исказивали поштовање дамама или познаницима. Сада шешир служи само за заштиту од сунца или кише, што би се у народу рекло, „за једнократну употребу“. Пре неколико деценија свака чаршија имала је свог šеširyiju, а данас се тај занат ретко среће. Све више је оних који купују шешир у кинеским радњама, без обзира на то какав је квалитет.

Млада Новосађанка нас је разуверила да тај посао мање привлачи млађу популацију. Њена идеја за дизајнирање и креирање накита појавила се негде у пролеће 2014. године. Иако је дипломирана економисткиња, Соња се ипак определила за тај интересантан хоби, а осим тога бави се и хуманитарним радом у Екуменској хуманитарној организацији, где је почела да се бави и ручним радом – израдом накита, плетењем прстима, ткањем. Шешире је волела од малих ногу, а на идеју да их сама дизајнира дошла је током студирања, када је, како сама каже, упорно избегавала књигу.

Досад је имала је две самосталне изложбе и три ревије. Модел на њеним ревијама може бити свако ко изрази жељу, без икакве дискриминације. Каже да и сама често носи своје моделе, а омиљени јој је црни шешир из осамдесетих година, који је добила на поклон од пријатељице.

„Шешире правим искључиво од природних материјала. Најпознатији материјал је деко јута“, истакла је Соња, и додала да је до неких материјала врло тешко доћи, али да јој баш то трагање и сам одабир материјала чини тај занат занимљивим. 

Приликом одабира шешира, она не даје савете јер сматра да свако треба да има свој јединствен и индивидуалан стил.

„Моје муштерије су обично жене наглашеније индивидуалности, креативне и храбре када је модни укус у питању“, рекла је Соња, захваљујући се својим муштеријама које, како она сматра, фантастично комбинују њене радове.

Јосипа Лисац и Исидора Бјелица њена су инспирација и идоли.

„Оне су храбре жене које имају свој стил, другачији од оног актуелног, није битно да ли воле шешире, битно је да не робују трендовима“, каже Соња.

Понуда њених дизајна разноврсна је, тако да свако може пронаћи нешто за себе, од елегантних шеширића, до занимљивих качкетића.  Жеља јој је да једнога дана отвори продавницу ручних радова, са својим креацијама и радовима колега.      

Н. Станисављевић