Невоље на Магловитим острвима и тајне Камелота

За то је довољно погледати девети том из „сабраних дела“ принца Валијанта која, у висококвалитетно колорно одштампаним књигама у свету објављује „Кинг Фичерс Синдикат“ а код нас „Чаробна књига“ („Принц Валијант, девети том  1953-1954“, 2016); ова књига репринтује авантуре штампане 1953. и 1954. године, на 103 табле уз које су додати пратећи есеји. И после више од 15 година од започињања стрип серијала (1937), који је штампан сваке недеље у дневним новинама, у формату колорисане табле, Фостер је настављао да полетно плете сагу смештену у рани средњи век, у доба краља Артура и витезова округлог стола нацртавши, на дан 26.12.1954. године чак 933. таблу! А кад се зна да табле чине врхунски мунициозни, реалистични цртежи једнако супериорни у приказивању лица и мимика као и пејзажа, архитектуре градова и села, одежди, оружја и оруђа, уз њихову неспорну историјску веродостојност, јасно је да читаоци пред собом имају дело иза кога стоји вишедеценијска посвећеност, концентрација и пожртвованост. Отуда, свако прелиставање ових књига буди дубоко поштовање према уметнику, његовом таленту и целокупној личности.

Валијантов животопис садржан у овом тому чини неколико епизода из каријере најспособнијег и најдомишљатијег витеза краља Артура коме он поверава најтеже задатке, с пуним поверењем али и забњом да ће, „захваљујући“ Валовој неукротивој ћуди, резултати његових дела превазићи почетне краљеве планове. И, заиста, Вал показује велику иницијативу - која може да личи и на самовољу - у решавању проблематичних ситуација што га неретко доводи у незгодне ситуације, од пада у ропство и спасавања живе главе, до обавезе да своје идеје објасни и оправда владару. Но, захваљујући успешним локалним мисијама које доносе мир Британији али и међународним дипломатским подухватима (Ирска) Валијант успева, сам или у друштву са несташним витезом Гавејном, да очува свој углед и славу и наклоност краља. С друге стране, Вал не пропушта прилику да, као прави, часни витез, помогне немоћнима и сиромашнима. Самилост је најпре „резервисана“ за обичне, мале, убоге људе, јер према непријатељима Вал нема много обзира па се са њима бије мачем и војним вештинама, али и преварама, сплеткама, ухођењем...

Колико год противник био цењен и уважаван милост према њему је ретка јер ваља, коришћењем свих средстава, опстати у суровом свету у коме је лако изгубити главу. Због тога Вал нема проблема да се спријатељи са пргавим Ирцем, с којим се prеthodnom жестоко потукао, јер то одговара његовим интересима и испуњењу задатка да закључи мир са Ирском и тако обезбеди да Британија има сигурно залеђе док ратује са Саксонцима; у овом ће подухвату Вал срести и Британца, заробљеника-проповедника Патрика (будућег свеца) који ће Ирце превести у хришћанство.

Ипак, да није све у ратовима глатко потврдиће епизода у којој Валијант пада у ропство Саксонаца и после мучења нимало витешки одаје тајне Камелота! Наравно, он неће рећи баш све рачунајући на досетљивост краља Артура и своје сабраће витезова; његова претпоставка ће се обистинити па ће освајачи бити побеђени, а Вал ослобођен и од краља представљен као јунак најзаслужнији за победу.

После ратних авантура Вал хрли у загрљај супрузи Алети, прворођеном сину Арну, односно бебама близанцима. Тада се ратник преображава у нежног супруга и брижног оца који све чешће сања о дугом боравку у окриљу породице по чему се разликује од свог исписника Гавејна који и даље жуди за новим „љубавним освајањима“. Упркос оваквој Валовој озбиљности његова супруга доживљава га као „невештог дечака с тим надувеним идеалом дужности и части. Заиста, играчке том дечаку јесу штит и мач, а омиљена игра - пустоловина!“

Она се, наравно, нада да ће успети да преобрази свог драгог у мужа какав њој одговара што, најпре, значи онога који је чешће код куће и слуша њене заповести; док то не оствари и Алета ће, као и све жене, због мушкараца морати да ради „шашаве ствари“.

Али, и Алета има своје бриге - на њеним Магловитим острвима у Егејском мору ситуација није најбоља. Супруг њене сестре Јелене намерио је да од мирољубивог, трговачког оствра створи војну силу која ће претити и отимати богатства суседима. Алета се враћа кући и, кријући се иза безазленог осмеха и увојака плаве косе, разоткрива завере и сасвим сама надмудрује љуте ратнике. Наоко крхка жена успева да, кокетирањем и ласкањем али и одлучним, домишљатим потезима, поврати власт и уведе ред. Оно што њен муж успева мачем или преварама, она успева много суптилнијим средствима доказујући да моћ није само у снази. Тако се Алета поново открива као јака личност способна да оствари оно што науми због чега је равноправни партнер свом супругу. Она, наравно, обзирно крије своје способности пуштајући да Вал верује у своју надмоћ. Али, и њена трпељивост има границе па, кад је Вал назове „голубицом-дебељуцом“ суочава се са фуриозним одговором и одмаздом од које ће му се завртети у глави а и мали Арн ће се запитати ко је његова мајка, да није вештица. Ово хуморно измештање перспективе из света одраслих у свет малог Арна добродошао је одушак приче коме Форстер повремено прибегава; те шармантне епизоде су и лагани увод у наступање друге генерације, Валијантове деце, у стрип серијал што ће се временом, како деца расту (ово је један од ретких стрип серијала у којима јунаци старе), дешавати све чешће и све дуже.

Речју, и девети том „Принца Валиајанта“ доноси знатижељним читаоцима много забаве и задовољства јер је неспорно реч о саги која је „прерасла“ време у коме је створена и постала једно од дела која ће трајно бити упамћено како у стрип уметности тако и општој култури.      

Илија Бакић