Мачков спруд једна од омиљених летњих плажа

Омиљено место за купање Новосађана појављује се када ниво моћног Дунава опадне, што се дешава углавном сваке друге године, а пешчано острво је 1974. године добило статус строгог резервата природе.

Мачков спруд је и ове године доказао да је једна од најомиљенијих плажа великог броја Новосађана, који неуморно пристижу ових дана не би ли са својим породицама и пријатељима уживали у врелим јулским данима.

У тој пешчаној оази посетиоци се могу расхладити соковима и алкохолним пићима које нуде угоститељки објекти смештени на ивицама острва с ценама прихватљивим за свачији yеp. Уколико неко заборави пешкире за плажу, ту су и лежаљке и столице са сунцобранима. Пошто острво нема природног хлада, због одсуства вегетације, посетиоци који не желе да седе у кафићима, могу понети сунцобране или неки други вид опреме да га себи обезбеде.

"Последње четири године долазим на Мачков спруд и чини ми се да сваке године све већи број људи открива ту пешчану аду јер су из године у годину гужве све веће", рекла је суграђанка Андреа Младин. Она додаје да ове године највише долази због куце, малтезерке Миле, која много воли да дође јер ту има велики простор за игру. Одлична ствар је што у сваком тренутку можете доћи и отићи јер постоје организовани превози који су свима доступни.

Иако на острву нема организованих активности, осим терена за одбојку, где су различите генерације одмеравале снаге, суграђане ни то није одбило те свако себи нађе занимацију, али и место за одмор и релаксацију.

Тако смо затекли старије Новосађане како под сунцобранима налазе мир уз добру књигу или дневну штампу, док родитељи с децом хватају бронзане нијансе на обали реке, правећи куле од песка, а омладина се расхлађивала углавном у води, уз ножни тенис или фризби. Велики број њих доводи и  кућне љубимце да би се и они расхладили. С јахтица и скутера висиле су лубенице, којих има и загњурених у Дунав, из којег је стидљиво вирила и понека гајбица пива.

Неки су се одлучили и за вечеру на отвореном те су у касним поподневним сатима почели да се мешају мириси старог доброг котлића и роштиља, што све заједно одаје утисак неке удаљене морске дестинације ушушкане у ували Панонског мора.

И. Миклоши