Затвор за десеторо због насиља у породици

Наиме, од 1. јуна ове године, када је почео да се примењује поменути закон, по хитном поступку је у наведени суд приведено десет особа, изречене су им казне затвора и сви су одмах упућени на издржавање казне.

С друге стране, новчане казне се годинама највише односе на област саобраћаја (око 55 процената), а следе казне за нарушавање јавног реда и мира. Исто тако, у последње време много их има из области финансија, царине и привреде.

– Насилницима су изречене казне затвора од пет до 50 дана, махом преко две недеље – објашњава за „Дневник” председник Прекршајног суда у Новом Саду мр Каменко Козарски. – Од десет захтева, четири је поднела Полицијска испостава на Клиси, а по један полиција с Новог насеља, из Сремских Карловаца, Врбаса, Беочина, с Детелинаре, а полицијска испостава из Футога је поднела прекршајну пријаву за насиље у породици против женске особе.

Закон о спречавању насиља у пороодици донет је лане у децембру. Захваљујући Правосудној академији, све судије у прекршајним судовима, тужиоци и полицајци који се баве тиме, прошли су едукације за рад у таквим предметима.

Председник Козарски наводи да је 1. јуна ове године почела примена закона.

– Предвиђено је да ће се казном затвора до 60 дана казнити лице које прекрши меру која му је изречена или продужена. Хитна мера је забрана лицу да приђе објекту, стану, кући, односно супружнику. У ставу два су прописане високе новчане казне за одговорна лица у државним органима или организацијама које не реагују на пријаву о насиљу о породици – наводи наш саговорник. – Важно је напоменути да се, кад оштећана особа зове полицију, разговор снима и не може се прикрити пријава догађаја, а полиција је у обавези да одмах реагује, уручује се забрана приласка, све се решава по хитном поступку, поготово зато што је ту одмах укључено Тужилаштво. Ако осумњичени прекорачи хитну меру удаљења, односно забрану приласка, следи затвор до 60 дана.   Он напомиње да се у трендове Прекршајног суда у Новом Саду, може додати и податак да је ове године мањи  број предмета који долазе у Суд, зато што су заживеле казне путем прекршајних налога. Све градске, општинске. покрајинске одлуке о казнама су прешле у форму прекршајног налога, што значи да се ради о фикним казнама, а не о њиховом одређивању у понуђеном распону. - На пример, законом је о радном времену угоститељских објеката одређена  фиксна казна  50.000 динара или пола од тога, ако се она уплати у року од осам дана. Сличним случајевима, ублажен је прилив предмета па судије имају више времена за сложеније предмете, на пример из области царина, пореза, buyеta, односно оне из економске области - каже Козарски.

Мр Козарски додаје да је Прекршајни суд сада растерећенији од „минорних” прекршаја као што су невезивање појаса, заузећа зелене површине аутомобилима, прекорачења радног времена угоститељских локала, заузећа јавних површина...

– Изгледа да је терање ината престало, оно у смислу „Нећу да платим, идем у затвор”. То се обично завршавало тако да већ први дан казне плаћају супруге или неко од родбине – коментарише председник Прекршајног суда.     

М. Вујачић 

Полугодишња статистика

Новосадски Прекршајни суд је решио у првој половини ове године више од 12.000 предмета. Од тога су у две трећине случајева изречене новчане казне, 63 казне затвора, 575 опомена, и то обично за људе који су први пут згрешили у саобраћају или на пример у области пореза, 117 васпитних мера (малолетницима), 1.860 заштитних мера (на пример,  забрана управљања возилом).

Услед неплаћања новчане казне, у 4.450 случајева она је замењена казном затвора, али само у 72 наврата лица су на крају и упућена на њено издржавање.

Казне до 150.000 динара

У члану 36 Закона о прекршајима пише да ће се казном затвора до 60 дана казнити за прекршај лице које прекрши хитну меру која му је изречена или продужена. Новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у државном и другом органу, организацији или установи које полицији или јавном тужиоцу неодложно не пријави или не реагује на пријаву или опструира пријављивање или реаговање на свако сазнање о насиљу у породици или непосредној опасности од њега.