Чланство Србије у СТО замрзнуто због Закона о ГМО
БЕОГРАД: Чланство Србије у Светској трговинској организацији (СТО) је годинама "замрзнуто", а тиме је успорен пут ка приступању Европској унији, јер је Закон о генетички модификованим организмима из 2009. године, у супротности са правилима СТО, речено је данаса на скупу о приступању Србије СТО и ЕУ.
На панел дискусији у београдском Медија Центру - "Приступање Србије СТО и ЕУ у доба популистичких изазова међународној трговини", истакнуто је да Србија неће моћи да постане чланица ЕУ, уколико prеthodno није постала чланица Светске трговинске организације, те да је преговарачко поглавље 30 - Економски односи са иностранством, веома значајно за даљи напредак земље.
Речено је да се већ годинама налазимо у "статусу кво", те да су бенефити које бисмо остварили приступањем Светској организацији огромни, те да нас на том путу, између осталог, највише кочи, како је речено, "лош законо о ГМО".Професор Економског факултета у Београду и саветник у Светској трговинској организацији Предраг Бјелић, каже за Танјуг да се Србија налази на крају преговарања приступању СТО, али да су остала "нека нерешена питања".
"Имамо питање режима трговине генетички модификованим организмима. Србија је законом из 2009. године увела општу забрану било каквог увоза и извоза таквих производа, што је супротно општим правилима СТО", истиче Бјелић.Он каже да се та забрана мора укинути, а за генетички модификоване производе се може увести, објашњава, посебан режим одобравања њиховог промета, "с тим да се производња може забранити, али промет не, али се може ставити посебан режим".
"Ово је једино питање из мултилатералног оквира где правила Србије нису усклађена са правилима СТО", казао је Бјелић.Бивша помоћница министра трговине, туризма и телекомуникација Бојана Тодоровић, казала је да је процес приступања Србије СТО покренут још 2005. године, а да до сада није било политичке воље да се овај процес заврши до краја.
"Чланство у СТО омогућава свим државама чланицама под једнаким условима да приступе тржишту од око седам милијарди људи које обухвата 98 одсто светске трговине", рекла је Тодоровић.На скупу је истакнуто да је од оснивања СТО-а 1995. године, номинална вредност трговине робом и услугама порасла 273 одсто или просечно 7,2 одсто годишње.
Речено је и да усклађивање домаћих прописа са постојећим правилима СТО није подложно преговорима и да, како је наглашено, ниједна земља није приступила овој организацији док није у потпуности усагласила прописе са постојећим правилима Светске организације.
Алексеј Тарасјев из Институа за биолошка истраживања каже за Танјуг да Србија "стоји у преговорима" за приступање у чланство Светске трговинске организације због закона о ГМО, те да су раније законске регулативе биле боље од постојећих.
"Закон какав имамо из 2009. године није у складу са правилима СТО, а да бисмо били члан ЕУ прво морамо постати члан СТО. Проблем је општа забрана. Закон из 2009. је истовремено крајње рестриктиван и небезбедан, а ми не би имали никакакв проблем са СТО да имамо онај закон који смо имали од 2001. до 2009. године", објашњава Тарасјев.
Према његовим речима, стари закон омогућавао је добијање дозвола за све врсте употребе генетички модификованих организама, али да "за тих осам година ни једна дозвола није добијена ни за култивацију ни за употребу и стављање на тржиште као хране за људе".
Он каже и да Европа, и неке друге државе које нису чланице ЕУ, имају веома рестриктиван систем о промету ГМО, али немају општу забрану као Србија. Карлос Гимено Вердејо из Европске комисије, истакао је да затварање граница, ограничавање промета, није решење, те да се глобализација не може зауставити.
"Чланство у СТО има својих трошкова, али има и својих предности. Треће земље имају приступ тржиштима, истовремено, добија се транспарентност и предвидљивост", каже Вердејо и наглашава да мултилатерализам доприноси миру.
СТО је једини регулаторни оквир за међународну трговину који данас укључује 164 државе, царинске територије, од којих су 159 државе чланице УН, од укупно 193 чланице.