Њихова акција је подигла ролетне у Градићу
Откако су лане добиле новац у склопу пројекта „Суперсте” за акцију „Не спуштај ролетне”, Дуња Крстић, Марина Исаков, Маријана Зорић и Дуња Дорчић украшавају подграђе Петроварадинске тврђаве разним биљем већ другу сезону.
Иако су на почетку наилазиле на негативне коментаре и скептичне погледе локалног становништва, та фантастична четворка „чудесних жена” није одустала од своје мисије и успешно је вратила живот у више од 20 објеката, прозора, тераса, али и дворишта.
Овогодишњу акцију завршиле су тиме што су оживеле фасаде у Штросмајеровој, улицама Лисинског, Владимира Назора и делу Београдске улице.
„Главна идеја нам је била да зближимо заједницу заједничком садњом цвећа, као и да оживимо запуштени јавни простор који има историју“, каже Марина Исаков.
Биљке које набављају и користе углавном су дугогодишње јер им је жеља да што дуже опстану. Ипак, било је случајева да су им неки крали цвеће, други га нису одржавали како треба па је од прошлог августа сачувано свега 30 одсто биља.
Премда су за сада испуниле свој задатак, то им заправо представља, како нам је Марина Исаков рекла, крај новог почетка. Засад су нова планирања и идеје у току, а жеља им је да на такав начин обухвате што више места у Новом Саду.
„Позвале бисмо све људе који су заинтересовани да нам се придруже, да нам помогну у наредним акцијама или да дају своје предлоге“, каже Марина, истичући да не планирају ту да стану, а да ће им, уколико не набаве новац за следеће акције, најлакше бити да засучу рукаве и пређу на садњу.
„Најпре нам је требало доста времена док смо све станаре питали и обавестили о нашој акцији. Желеле смо да свако пристане и пожели да има цвеће на свом делу фасаде па смо им и излазили у сусрет и набављали цвеће које би волели да имају“, објашњава Марина, додајући да је било оних који су одбили сарадњу јер нису веровали да им тако нешто неко ради за yabе, или зато што не желе да имају одговорност.
Ипак, ове сезоне само једна особа је одбила да се прикључи и учествује у цветном буђењу Градића.
Л. Радловачки