Кућа на граници Корбена и Ревелстроука: Портал према космичком злу

Као и неколицина његових колега по списатељском „светоназору“ - Лавкрафт, Артур Мекен, Лорд Денсени, Кларк Ештон Смит и Hoyson није био превише познат и поштован за свог живота, али су квалитете његових дела препознале потоње генерације посвећеника и тако га отргле од незаслуженог заборава. Роман „Кућа на граници“ сматра се Hoysonovim репрезентативним, ремек-дело.

У тандему аутора који је урадио стрип адаптацију свакако је познатији Ричард Корбен (1940),  легенда, од великих стрип компанија-синдиката, независне продукције, који је каријеру започео  у опскурним издањима после којих су следили превратнички „Crееpy“ и „Еерие“ а наставио у престижном „Хеви металу“, коме је Корбен био један од визуелно препознатљивих „заштитних знакова“. Корбенова наклоност уврнутој, мрачној фантастици и хорору односно бизарној научној фантастици са јаким утицајем епске фантастике, богато је надограђена његовим препознатљивим стилизовано-карикатуралним цртежом и инсистирањем на јарким, „техноколор“ бојама. „Спој“ егзотично-херметичког писца и екстравагантног цртача у стрип албуму, оригинално насталом 2000. године, свакако је морао да буде изузетан. Дода ли се томе и предговор који је написао Алан Мур, још једна жива стрип легенда, срећи стрипољубаца нема краја. Да је реч о несвакидашњем доживљају најавиће сам Мур својом необјашњиво лаконском констатацијом да он стрип о коме пише „није погледао у потпуности“ мада сматра да „видео је, ипак, довољно (...)“! Ако је и од Мура - много је. Јер, овај стрип заслужује више респекта и уважавања.

(Нови) готски стрип

„Кућа на граници“ барата неколиким општим местима добро знаним у литератури (још од античких времена а посебно у периоду романтизма и тзв. готског романа): тајанствена места, бизарна бића, чудновати, необјашњиви догађаји иза којих се „ваљају“ круцијалне силе и принципи нашег света и Свемира. Судар моћних сила зла са нејаким људима, њихов отпор и неминовна пропаст, утицај злих претњи

Корбен и Ревелстроук - „Кућа на граници“ Ричарда Корбена и Сајмона Ревелстроука; издавач „Даркњоод“ 2016 - су, очито, порадили на адаптацији романа па су га преместили у 1952. годину у севену Ирску којом шетају двојица момака, бивших студената на Оксфорду; стицајем околности (због мало њихове неспретности и много набуситости локалног silеyijе) момци беже из кафане пред бесном гомилом и забасају на остатке велике куће на гребену испод кога се отвара бездан коме се дно не види. Ту откривају дневник Бајрона Голта, власника куће, из 1816. који је у њој живео са сестром Мери и псом Бибером. Кућу су купили јефтино али је њена цена, испоставиће се, папрена. У првој шетњи нови власници налетели су на страшна, свињолика бића која су их жестоко напала и сатерала у кућу, али нису успела да је освоје мада су тешко повредила Мери. Док му се сестра опоравља, Бајрон са псом истражује бездан али га одатле избацује велика поплава. Вративши се, Бајрон затиче сестру у потпуно неурачунљивом стању, а и он почиње да редовно сања кошмарне снове. Граница између снова и јаве, халуцинација и ноћних мора дефинитивно се брише. Мери и Бибер се враћају из мртвих а Бајрон присуствује, или му се чини да присуствује, грандиозним сценама сукоба Добра и Зла. Дневник се нагло прекида назнакама да зло улази у собу остарелог Бајрона... Студенти су збуњени садржајем књиге мада један сматра да Голт није био луд али не стиже да то образложи јер -бегунце открива потера. Надајући се да нећи бити тешко испребијани студенти се предају; њихово батињање, међутим, прекида напад свињоликих бића која измасакрирају све осим једног студента који завршава у затвору спознајући истину да је кућа портал према непојмљивом злу које прети, а које само чувар прага може зауставити и тако сачувати равнотежу између Реда и Хаоса, Живота и Смрти, Светла и Таме...

„Кућа на граници“ барата неколиким општим местима добро знаним у литератури (још од античких времена а посебно у периоду романтизма и тзв. готског романа): тајанствена места, бизарна бића, чудновати, необјашњиви догађаји иза којих се „ваљају“ круцијалне силе и принципи нашег света и Свемира. Судар моћних сила зла са нејаким људима, њихов отпор и неминовна пропаст, утицај злих претњи и неизвесности на разум, распад цивилизацијских конвенција, спознаја смртности јединке али и њене безначајности у космичким размерама елементи су кошмарне, на момента и конфузне приче (да ли се од сметеног Бајрона може очекивати друго?) која је оплемењена романтичарским детаљима (уклета богаташка кућа, неразјашњени односи сестра и брата, блазирани походи у природу...). Корбенов графизам нашао је у овој прича идеалан терен за размахивање; он је у њој употребио сва своја знања и све трикове: стилизован цртеж, необичне ракурсе, тешко прегледне слике, динамичку монтажу-конструкцију табли, поигравање колором (природни колор за почетак приче и плаво-сиво профилтрирани за сцене сукоба са злом).

У коначном сабирању утисака, „Кућа на граници“ се, захваљући заводљивости свог патинираног, егзотично-старог предлошка, представља као маниристички прецизно дело које ће се свакако допасти љубитељима Корбенових цртачких екстраваганција.

Илија Бакић