Тешке су приче прогнаних, никад своји на своме
ЈАМЕНА: У Јамену су после поплаве стизале бројне донације, тако су и две избегличке породице, Кукић и Грозданић, добиле двојну кућу, са засебним становима и уселиле се у њих пре скоро три године.
До данас, међутим, они нису добили документа о власништву. Како је доспео у Јамену и нашао се сам са сином у крајње неизвесној ситуацији, прича Станко Кукић:
“Живео сам у Западној Славонији, одакле су Срби протерани да се никад не врате, јер су иза њих остале порушене и спаљене куће. Стигли смо у Срем, биле су то најтеже године у мом животу. У Јамени сам од 1997. године. Ту сам се оженио Даницом, такође избеглицом из Западне Славоније. Радио сам као секач у шуми, плате су нам биле толике да смо једва могли платити стан и живети. Из Јамене отишли смо у Стару Пазову. Радио сам као варилац у Батајници пет година, мислећи да ћемо тамо боље живети. Добили смо сина Александра, али је неколико година касније Даница умрла, а ја сам се са шестогодишњим сином вратио у Јамену, која ми је била најпогоднија за живот. Радио сам на пилани, тешке послове, ослабио кичму и ноге, а кад је село поплављено 2014. године у мају, опет смо морали бежати.”
Кукић се међу првима вратио у село, да помаже у чишћењу после поплаве. Кућа у којој је био подстанар, добила је нови намештај, а онда је схватио да он и син и даље немају ништа. Конкурисао је узалуд, јер није имао право на донације које су стизале власницима поплављених кућа. У истој ситуацији била је и избегличка вишечлана породица Петра Грозданића.
“Једног дана из Старе Пазове су стигли представници Удружења привредника са подручја Новог Сада, и кад су сазнали да су овде две породице избеглица из Хрватске, затражили су плац од Месне заједнице, да сазидају дводелну кућу. Тако је и било. Нама су дати кључеви од станова. Уселили смо се и ту живимо већ трећу годину, али ни Грозданић ни ја немамо никакав папир који доказује да су станови које користимо наши“, каже Кукић.
“Немамо посла ни новца да ово гањамо, већ користимо овај начин да јавно позовемо Општинску управу Шид, да нам помогне.”
Кукић и Грозданић нису сигурни у чијој је надлежности њихов случај али имају поверење општинске органе да ће помоћи, да се и формално ова донација приведе крају.
Текст и фото: Д. Савичин