Сарадња српских и немачких заштитара (Фото)

Овај резерват биосфере познат је у Европи и свету по обимним пројектима рестаурације станишта, заједничког развијања туристичке дестинације кроз препознатљив бренд и по успешном укључивању и повезивању локалних туристичких понуда и заштићеног подручја овог региона.

Елба (Лаба) је једна од највећих средњеевропских река. Тече од Крконоша, на граници Чешке и Пољске, правећи широки лук преко Бохемије и улазећи у источну Немачку, да би се улила у Северног море.

Уз помоћ УНЕСЦО Резервата биосфере и заједничких напора националних и регионалних влада, невладиних организација и компанија, кроз дугорочне пројекте оживљавања влажних станишта, ова река и њене притоке, prеthodno строго каналисане, поново су оживеле. Створен је бренд у виду заједничке туристичке дестинације, као и мрежа понудама домаћих производа и услуга који су обогатили туризам читавог региона.

„На радост локалних пецароша, рибљи фонд је значајно повећан након проглашења резервата биосфере. Број туриста се такође значајно повећао захваљујући формирању бренда – заједничке туристичке дестинације, а локално предузетништво је напредовало захваљујући потражњи туриста за ресторанима, хотелима, камповима и осталим услугама. Поменуто је утицало на повећање подршке локалног становништва за будуће пројекте заштите природе, што представља основу за одрживи развој“, каже Магдалена Вагнер, координатор пројекта  “цооп MDD” из WWF-a.

Представници стручних институција из Аустрије, Мађарске, Хрватске, Словеније и Србије, у којима се планира успостављање Резервата биосфере „Мура-Драва-Дунав“ научили су на јасним примерима да је максимално укључивање локалних, регионалних и националних влада и осталих институција од кључне важности за Резерват биосфере, барем исто толико колико и обезбеђивање великих капиталних инвестиција попут инфраструктуре у туризму (бициклистичке стазе, информативни и едукативни центри).

„Слике разарања насеља и инфраструктуре, на које Немачка није навикла, допринеле су одлучном и брзом решавању нагомиланих проблема насталих prеthodnim уређивањима и каналисањима ове моћне воде. Практично су владе пет немачких покрајина у долини Елбе решиле да ураде све да се поплаве тих размера више не десе. Једно од решења било је проширивање поплавних подручја измештањем насипа за одбрану од поплава на подручја далеко од речних корита, како би се формирале ретенције за задржавање поплавних вода. Цео сценарио неодољиво подсећа на Дунавски слив, из чега закључујемо да морамо применити и слична решења. Цена таквих решења сигурно је мања од последица које поплаве могу да нанесу“, каже Туцаков.