Скуп бајкера у Шиду: И за мотор треба имати душу

"Дошли су нам пријатељи из целе Европе, Аустрије, Немачке, Словеније, Хрватске, БиХ, Републике Српске, тројица с Блиског истока и једна девојка из црноморског деле Бугарске", похвалио се председник клуба Јосип Хапчак Попа. Према његовим речима, праве скуп у мају сваке године, а ово је јубиларни, десети. Процењује се да су за три дана угостили готово 3.000 људи.

Није лако толике прехранити, али домаћини се нису дали омести. За дочек је Ловачко друштво „Адашевци” крчало парпикаш, сутрадан је на менију био сремски доручак, дакле крвавице, шваргле, чварци, кобасице и кулен, за ручак су кувани шкембићи, а за оне који их не преферирају – две пуне ораније војничког пасуља.

Посебна атракција је био дефиле шидском Карађорђевом улицом. Грађани су масовно, у шпалиру, дочекали више од 750 бајкера, који су им приредили тутњаву да се чула до неба. У самом центру је Дарко из Зрењанина мајсторски пола сата изводио егзибиције па одушевио не само „неуку” публику већ и своје колеге. У Липовачи је организован бајкерски вишебој који обувата надвлачење конопца, бацање гуме мотора удаљ, окретање око коца и трчање на 50 метара.

Наравно, нема добре забаве без жестоког рока па су митровачки „Прљави Ромео” и три бенда из Шида, Костолца и Шапца, прашили до три ујутру, док сви нису скомолали и повукли се на спавање. Пошто је Липовача далеко од насељених места, бука музике и макина ником није сметала.

Домаћини су се потрудили да им гости не оду празних руку и без добрих утисака.        

"Свима смо поклонили мајице нашег клуба, водили смо их да посете Галерију „Сава Шумановић” и Спомен-обележје Сремском фронту, да имају по чему да памте наш крај",  истиче Попа.

Сатима може да прича о етици и естетици бајкерске поткултуре.

"Љубав према моторима не стиче се куповином машине већ је урођена. Од малих ногу сви ми смо више волели моторе него аутомобиле и бицикле. Није нам циљ да јурцамо великим брзинама по цестама наше државе, већ да се дружимо, данас овде а сутра ко зна где. Чини нас срећним и то што можемо бити хумани, посебно у тешким ситуацијама. Кад је људима потребна брза помоћ, ето нас, каже Попа и додаје да је потпуно погрешна предрасуда да смо бахати на друму јер изузетно брину о возачима аутомобила, али и себи пошто су њихови мотори јаки и брзи.

"Нисмо ни свесни тога колико брзо тутњимо јер поглед на командну таблу одвлачи пажњу и зато возимо по осећају", каже Попа.

Последњег викенда у јулу је рели кроз Србију, а наш Мото-клуб је домаћин старта, на који ће доћи бар стотинак мотора.

Д. Савичин

(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Шид Топола. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)