Завршница 62. Стеријиног позорја
На програму 62. Стеријиног позорја, у Новом Саду, вечерас је на програму завршница главног дела програма, остала је још само представа у част награђених, која ће бити изведена сутра. У СНП-у је на програму представа “Егзит” Арпада Шилинга, која је део селекције „Кругови”, док ће на сцени Позоришта младих, у конкуренцији за награде фестивала, од 21 сат Звездара театар наступити са “Хипнозом једне љубави” Душана Ковачевића.
„Мигранти су смештени у позориште које није у функцији, негде у Великој Британији. Дошли су из земаља Источне Европе: истовремено желе да од некуд оду и да у нешто дођу. Људи споља су им обећали да ће све решити и да је на њима само да чекају. Кроз седам поглавља разматрамо како изгледа чекање које нема крај. Лабораторијска ситуација савршено служи да се испита поштење међу учесницима. Ради се о нама, људима из Источне Европе и са Балкана: о исељеницима, имигрантима. Шта мислимо о нашим реакцијама, навикама, урођеном и стеченом понашању, такође о нашем неповерењу у друге, нашим предрасудама, страховима и жељама?“, каже чувени редтељ из Мађарске, Арпад Шилинг, који је представу “Егзит” режирао у копорудкцији позоришта из Арада, Сомбора и Темишвара.
Сви смо ми исти, поручује Шилинг, свима су нам потребни љубав и сигурност.
„Али, пут ка нашим жељама се може тотално разликовати. Шта се дешава када смо негде закључани? Како се формира заједница? Како прекидамо старе односе да бисмо градили нове? Како се мењају наши циљеви? Шта све радимо за њих и шта смо све спремни да жртвујемо да преживимо? Ова питања понаособ су интересантна у контексту мађарско-румунско-српских односа. Која врста сећања и менталитета одређује те односе? И како кризна ситуација превазилази социо-културолошке разлике? Људи морају да трпе једни друге док време не прође. Све време гледајући у врата. Иста врата су и улаз и излаз. Али није увек ствар личног избора са које стране врата ћеш бити.“
Представа “Хипноза једне љубави” нови је ауторски пројекат (текст и режија) Душана Ковачевића, управника “Звездара театра”.
Пратећи програм
У Српском народном позоришту, у 11 сати, почињу округли столови о представама виђеним prеthodnog дана: “Ожалошћена породица” и “Синови умиру први”. Наставак следи у 17 сати, трибином “Сведок против своје епохе” о књижевном опусу Ђорђа Лебовића. Позорје ће се, на неки начин, завршити округлим столовима о представама виђеним данас, као и проглашењем победника, у чију част ће сутра (СНП, 20 сати) премијерно бити изведена представа “Како је добро видети те опет” Олге Димитријевић, у режији Александре Милавић Дејвис, Атељеа 212.
„Сваке године у Србији нестане један мањи град од четрдесет до педесет хиљада становника. Толико нас је мање јер одлазимо – напуштамо земљу, селимо се у неке друге крајеве или пут неба. А године брзо пролазе и за десет година нестаће град од петсто хиљада становника и, ако се тако настави, Срби ће у Србији бити национална мањина за сто година. Једина нада је љубав према ближњима и земљи којој дугујемо све што имамо“, рекао је Ковачевић поводом праизведбе свог новог текста.
И. Бурић
