Прва тинејџерска цигарета већ у 13. години
БЕОГРАД: Прву цигарету средњошколци у Србији запале у узрасту између 13 и 15 година, пуше у просеку пола паклице дневно и месечно на цигарете троше између две и 10 хиљада динара, показало је истраживање средњошколаца од 15 до 19 година о пушењу, поводиом Светског дана борбе против дуванског дима, 31. маја.
То истраживање, рађено за потребе фондације Хемофарм и sajta www.bezduvana.rs koji окупља заједницу оних који желе да се одвикну од дувана, показало је и да средњошколци у Србији новац за цигарете углавном добијају од родитеља, као и да их пушење асоцира на релаксацију и опуштање.
Истраживање је показало и да највећи подстицај за посезање за првом цигаретом долази од вршњака, али и посредно - од породице у којој има пушача.
Већина испитаника је навела и да су њихови најближи пријатељи пушачи и да вршњаци имају пресудан утицај на њих, као и да су места на којима најчешће пуше су школа и током изласка са друштвом.
Према резултатима истраживања, млади само пушење не виде као болест зависности и немају ни жељу ни потребу да оставе пушење, а већина испитаника сматра и да је месец дана реалан период за одвикавање од дувана.
Као главну потешкоћу приликом остављања цигарета млади наводе окружење, односно вршњаке и чланове породице, које углавном чине пушачи, а асоцијација на остављање цигарета су им таблете, фластери, електронске цигарете, саветовалишта и књиге.
Истраживање је показало да су средњошколци узраста од 15 до 19 година врло добро информисани о штетним последицама пушења и као такве су препознати, кашаљ, главобоља, смањење кондиције, жути зуби, нокти и кожа, убрзавање старења, рак плућа, језика и грла.
Директор Градског завода за плућне болести Љиљана Тимотијевић, како се наводи у саопштењу, сматра да с обзиром на утврђен утицај родитеља и вршњака на распрострањеност пушења међу младима, треба подстицати родитеље да се активирају у одвикавању, наводећи да су методе за остављање дувана бројне, али да пракса показује да све боље резултате даје одвикавање даје употреба лекова на биљној бази.
У саопштењу се истиче и да број пушача у Србији, па тако ни пушача међу младима до 19 година, није прецизно утврђен, јер нема регистра за евидентирање активних пушача и подсећа да је глобално истраживање које је пре три године спровео Институт за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ утврдило је да је од 10 ученика старијих разреда основне школе један пушач.