Обука за повременог хранитеља за децу са сметњама у развоју
Друга обука за хранитеље који ће пружати услугу „Повремени породични смештај за децу са сметњама у развоју”, а коју организује Центар за породични смештај и усвојење Нови Сад, недавно је почела, а обухвата нешто више од десет заинтересованих породица из града.
Осим одговарајуће обуке, заинтересовани хранитељи и даље пролазе процес процене опште подобности за тај посао да би главни циљ те активности био испуњен, односно да би се деца превентивно изместила из биолошких породица, како би им живот био лепши и испуњенији.
"Та услуга подразумева да хранитељ у кратким интервалима проводи време с дететом у оквиру своје породице или на терену", објашњава саветница за хранитељство Драгана Станковић Гаић. Према њеним речима, узимаће их од родитеља и организовати активности по неком њиховом утврђеном режиму дана, али у договору с породицом и сарадницима, у зависности од тога шта процене да је добро и корисно за то дете.
За сада су искуства одлична, а повремени хранитељи су веома задовољни. Они који су се тек сад прикључили тој обуци углавном имају слична пређашња искуства, а ушли су у тај процес на предлог родитеља. Ипак, та услуга не сме да ремети породичну динамику, већ да подигне квалитет живота те деце. Повремени хранитељ је у обавези да током године с дететом проведе 60 дана, односно пет дана месечно, креирајући распоред по потреби биолошке породице.
"До сада смо били усмерени углавном на самохране мајке, али и на оне породице које имају више од једног детета с инвалидитетом, као и на оне које су социјално-економски угрожене, а мотивисане су и веома одговорне", наводи супервизорка у Центру за породични смештај и усвојење Нови Сад Весна Аничић. Она додаје да та услуга није довољна да деца буду превентивно измештена из биолошких породица, али јесте једна у низу које би требало да подрже породицу.
Услуга траје докле је то детету потребно, али до његовог пунолетства. Углавном је реч о деци предшколског и школског узраста која су аутистична, имају церебралну парализу, мишићну дистрофију, Даунов синдром и слично.
Услугу финансира Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, што је предност јер је тако могуће ту активност проширити на све средине, иако се до сада, како каже Весна Аничић, „најбоље ’примила’ у Новом Саду”.
Л. Радловачки