ЕУ похвалила Србију за привредни раст, договорене препоруке
БРИСЕЛ: На годишњем Дијалогу о економској политици, одржаном данас у Бриселу, ЕУ је похвалила Србију за привредни раст и изнела изазове које треба решити у области структурних реформи и конкурентности, саопштили су Делегација ЕУ у Србији и Министарство финансија.
Представници земаља чланица ЕУ, Западног Балкана и Турске, Европске комисије и Европске централне банке, као и представници централних банака Западног Балкана и Турске, састали су се на годишњем састанку о економској политици.
Србију су представљали министар финансија Душан Вујовић и гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
Закључци за Србију врло позитивно оцењују привредни раст у 2016. као и снажну фискалну консолидацију коју је земља спроводила у прошлој години, наведено је у саопштењу.
Осим тога, одржана је и финансијска стабилност, нарочито уз смањење ненаплативих кредита. Ипак, структурне препреке привредном расту и конкурентности још представљају изазов, укључујући превелики утицај државе на привреду, стоји у саопштењу.
За Србију је договорено шест препорука.
Оне су усмерене, прво на потребу да се настави са смањењем буџетског дефицита у 2017. години и на средњорочном плану, а у том контексту, као друго, истакнуте су реформе државних предузећа, укључујући најављено реструктурирање Србијагаса и спровођење плана оптимизације ЕПС-а, уз снажнију реформу пореске управе.
Као треће се закључује да треба спровести остале мере стратегије за решавање проблематичних кредита, наставити напоре усмерене на промовисање већег коришћења динара, потребно је завршити реформу и приватизацију две велике банке у државном власништву и пронаћи решење за остале мале државне банке.
Србија треба и да повећа ефикасност енергетског сектора, превасходно кроз постепено усклађивање тарифа за електричну енергију како би одражавале стварне трошкове и кроз бољу наплату рачуна за струју, и као пето да побољша пословни амбијент бољим регулисањем парафискалних намета и инспекције и лакшим приступом финансијским средствима.
Смањење пореза и доприноса на плате радника, фокусирање активних мера тржишта рада на угрожене групе и увођење дуалног образовања су такође препознати као неопходне мере за подстицање развоја приватног сектора, стоји као шеста препорука.
Министар финансија Душан Вујовић, коментаришући резултате Дијалога о економској политици, рекао је да заједнички закључци препознају напредак који је Србија постигла у спровођењу економских реформи и унапређењу економског управљања уопште.
"Економски опоравак је започет 2015. године и убрзан је 2016. достигавши стопу раста БДП-а од 2,8 посто. Побољшање фискалног и спољног дефицита и ниска инфлација 2016. учинили су ту годину најуспешнијом у српској привреди од глобалне финансијске кризе", навео је он у саопштењу.
Наш циљ је, истиче министар финансија, да одржимо снажну макроекономску стабилност и устрајемо у спровођењу актуелних структурних реформи, посебно оних које се односе на државна предузећа и проблематичне кредите, као и да постигнемо одржив средњорочни раст.
"У том контексту, Програм економске реформе нам помаже да јавне ресурсе користимо у складу са приоритетима и да унапредимо квалитет економског управљања у циљу повећања конкурентности и елиминисања баријера привредном расту, при том поштујући солидна фискална правила и учвршћујући напоре који су до сада постигнути консолидацијом", рекао је Вујовић.
Гувернер Табаковић је казала да, као што су ЕЦБ и ЕК констатовале, Србија је забележила значајан напредак 2016. на плану макроекономске стабилизације и смањењу унутрашњих и спољних неравнотежа.
"Очували смо стабилност цена у Србији и истовремено смањили инфлациони циљ са 4 посто на 3 посто +/- 1,5 pp. Референтна каматна стопа је додатно снижена током 2016. на најнижи ниво, и уз пуну координацију мера монетарне и фискалне политике", навела је Табаковић.
Према њеним речима, очували смо стабилност на девизном тржишту, чему је допринело и смањење екстерних неравнотежа и већи извозом наше привреде.
Она је истакла да ће "динаризација остати један од наших приоритета а већ видимо да је преко 70 одсто нових кредита становништву одобрено у динарима, и да је ЕБРД издала прву трогодишњу динарску обвезницу".
Када је реч о решавању проблематичних кредита, навела је Табаковић, слажемо се са датом оценом да смо на плану решавања питања проблематичних кредита постигли значајан напредак током 2016. године, што потврђује да су Стратегијом за решавање проблематичних кредита у Србији идентификоване и решаване праве препреке.
"Захваљујући тим резултатима, агенција Мудис је повећала кредитни рејтинг Србије, а премија ризика Србије је пала на десетогодишњи минимум у протеклих неколико месеци. Много тога је урађено, али је још посла пред нама", закључила је гувернерка НБС.
Оскар Бенедикт, вршилац дужности шефа Делегације Европске уније у Србији, истакао је да закључци јасно препознају важне кораке које је Србија начинила ка постизању привредног раста и макрофискалне стабилности.
"Србија треба да настави с реформама на амбициозан начин, посебно када је реч о структурним реформама и стварању бољег пословног амбијента који ће заузврат повећати привредни раст и створити нова радна места", рекао је Бенедикт.
Овај састанак у Бриселу део је појачаног дијалога о економском управљању између ЕУ и Западног Балкана и Турске, ради ефикасне припреме за процес Европског семестра који се спроводи на нивоу Европске уније.
Представници су закључили састанак низом циљаних смерница специфичних за сваку земљу које ће подржати напоре који се улажу ка испуњењу економских критеријума из Копенхагена, са посебним фокусом на мере за унапређење макрофискалне стабилности и конкурентности, наведено је у саопштењу.